Исламски тероризам или бошњачка освета?

(Пресс РС)

Упад Нердина Ибрића у полицијску станицу у Зворнику и убиство полицајца Драгана Ђурића, уз повик "Алаху екбер", изазвали су забринутост са обе стране Дрине и били тема прошлонедељног хитног састанка председника Српске и Србије. И бошњачки политичари у Сарајеву промптно су реаговали, али више са умирујућом претпоставком да се ради о изолованом догађају, индивидуалном чину, без шире позадине итд., те очекивањем да то неће изазвати национални реваншизам у "српском ентитету". И "Слободна Босна" је овом догађају посветила темат са знаковитом дилемом "Крвна освета или терористички акт?"

Да је то била само освета за убиство оца, Ибрић би Ђурића сачекао после радног времена, у цивилу, самог и ненаоружаног и при томе не би ранио још двојицу полицајаца, а имао би шансу да остане неоткривен или бар преживи. Међутим, све је изведено као јавна демонстрација у по дана, усред града, у објекту који представља ентитетску власт, и то уз типична обележја исламског тероризма - саможртвовање и узвик у славу Алаха. А о Ибрићевим тазе везама са повратницима са ратишта за Исламску државу, и о томе како је један узоран мадић "упао у лоше друштво" казују рођаци и комшије као и резултати истраге.

Ибрићев чин, међутим, не би требало везивати искључиво за вехабије, а њих тако оштро делити од осталих сунита у које спада и заједница босанских муслимана. ИЗ БиХ се ограђује од конкретних акција исламског тероризма, али се не одриче од насилних вехабија као таквих, а неки исламски вероучитељи прећутно су им благонаклони. Извор исламског тероризма у БиХ треба тражити најпре у организованом увозу муџахедина у ратну БиХ и у каснијој планској кооптацији у бошњачко друштво (држављанства, комуне у Бочињи и Маочи).

Ибрићев чин, такође, не би требало тумачити "утицајем лошег друштва" јер се не ради о малолетнику него, како веле сви у његовој средини, о паметном и честитом младићу. Ако је Нердин са 24 године био толико фасциниран ветеранима ИДИЛ-а да је починио злочин, шта тек очекивати од масе муслиманских тинејџера у бошњачком делу Федерације. Ибрићев чин понајмање би требало правдати траумом губитка оца палог у националним сукобима 1992-1995. Такви се на све три националне стране броје на десетине хиљада и ако би их амнестирао губитак најближих, крвна освета у БиХ би могла да поприми масовне размере. И убијеном полицајцу Драгану Ђурићу убили су оца током рата непријатељи са Ибрићеве националне стране.

Индикативне су бошњачке реакције на друштвеним мрежама јер откривају шта искрено мисли национално-верска база. Мало их је који Ибрићев убилачки чин, без релативизација, осуђују као показатељ да исламски тероризам стиже и у наше крајеве. Други опет ван историјског контекста, људски жале два изгубљена живота и призивају предратно братство-јединство. Већина првенствено брине да би се, због Ибрићевог случаја, Бошњаци и Босна могли наћи на удару САД и ЕУ као европски инкубатор терориста. За многе је ова лична освета последица пропуста националних политичара и међународног фактора да стану у крај геноцидним Српској и Србима". А има чак и оних за које је Ибрић мученик за веру и нацију. То је оно што забрињава више него конкретан зворнички повод.

БиХ је и почетком 90-их директно из "социјалистичког заједништва народа" упала у грађански рат који је у миру само претворен у "замрзнути конфликт". Бошњачка деца расту уз приче како су невини муслимани, ни криви ни дужни масовно поклани од крвожедних хришћанских комшија и истерани из пола своје државе.

Као поодрасли, ево, одлазе у Сирију и Ирак на војну обуку за изградњу исламске државе да би је по повратку направили код куће. Ексреис Мустафа Церић систематски је избегавао да експлиците осуди вехабијске терористе, актуелни члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић их је поводом сличне акције назвао "хипицима", а на чело ИЗ БиХ управо је изабран Хасан Ченгић, кога је СДА 1997. склонила из јавног живота пошто су западне службе откриле камп за терористичку обуку у Погорелици.

Да ли то могу да буду веродостојни партнери за веће обједињавање безбедносних служби на нивоу БиХ, како сугеришу у Сарајеву и у ОХР-у? - Бошњачке политичке и верске структуре требало би пре свега саме да се обрачунају са (вехабијским) исламским тероризмом у властитим редовима, тим више што су ранија звона на узбуну исламолога Решида Хафизовића, ветерана СДА Џеме Латића, политичара Мирсада Кебе и др. наилазила на бојкот окружења. У међувремену, РС треба да развије своје безбедносне капацитете.