Подсећам вас такође да писмо које је упућено Пројекту носи датум од 5. октобра који се, колико ми је познато, истиче у вашој земљи као почетак обнове демократије.

Да је свет неправедан и да се заснива на односима интереса, да је у пракси сила изнад права јесте тачно, али тиме није све речено. Једно је разумети да је то тако, али је нешто сасвим друго учествовати у томе. По Драгишићу, Србија ипак треба да се придружи онима који примењују, а не трпе силу.

Угледни француски недељник Фигаро објавио је у свом броју од 14. јуна ове године опсежну репортажу о животу косовско-метохијских Срба у последњих двадесет година тзв. међународног мира

Зар истински херој и резервни официр ЈНА није заслужио почасни плотун? Зар је Председнику Републике Томиславу Николићу било важније да присуствује фарсичној представи у амбасади Казахстана где је одржао пригодан говор у част увођења Миланке Карић у дужност почасног конзула ове земље у Србији? Само је недостајао нушићевски почасни конзул Никарагуе.

Режим истовремено води и антисрпску и антицрквену политику која изазива огорчење код најмање 30% просрпски оријентисаног становништва. Покренут је судски поступак против митрополита Српске православне цркве Амфилохија, протерују се свештеници.

Србија не смије трговати остацима своје суверености ради безбједности наших грађана у Покрајини. Тај аргумент је, како смо показали, не само неодржив него и, вјерујемо, намјерно лажан – ако говоримо о српским чиновницима који га јавно, пропагандистички бјесомучно износе

Одлука о поништењу пресуде генералу Михаиловићу је драгоцени помак јер разбија калупе идеологизоване стварности а фанатизоване балканске умове присиљава да се примакну ближе терену проверљивих чињеница и сувислих аргумената.

Суверенитет државе значи да је држава одговорна према својим грађанима али не значи и да су друге државе одговорне према грађанима других држава. Да ли се то може препознати у наступу предсједника Србије, питање је на које ће одговор дати вријеме које слиједи.

Питање је, заправо, како ће се Русија тада поставити, те да ли ће Вучић још једном „замолити“ Додика или неког другог српског политичког вођу да постигне нови „компромис“ у правцу још једног приближавања НАТО-у, као што је „замолио“ Додика приликом потписивања поменутог „Програма реформи БиХ“? Или ће сви сачекати да Вучић најпре потпише Споразум о свеобухватној нормализацији односа Београда и Приштине или некако другачије „реши“ питање Косова*?

 Председник Вучић и министар Дачић су шампиони овог „бинарног“ (зли језици би рекли „биполарног“) приступа питању Космета, које веома подсећа на политичку технику „двомисли“ из романа „1984.“ Џорџа Орвела. Председник је тако истовремено изјављивао да „Србија нема више ни метра на Косову“, као и да ће „бранити косовске Србе од сваког покушаја насилног прогона“