Ко Те је овластио, г. AV да из свог снобовског, еврослинавског, несмисленог и безкичменог провинцијализма и пустопразног срљања у Европу – издајеш и предајеш или продајеш Српско Небоземно Косово и Метохију? 

Будућност односа Србије и НАТО пакта зависиће од будућности Северноатлантске алијансе. Најбитније је питање смисла такве организације после распада Варшавског пакта. Неки озбиљни проблеми се могу наслутити, а тичу се саме хомогености и компактности НАТО-а у вези мисије у Авганистану.

  Пре неки дан смо чули изјаву албанског политичког аналитичара Фахри Муслијуа да се он диви „генијалној“ изјави председника Србије да Косово никада није било српско па стога и не чуди овако индолентан однос председника Србије према Србима на КиМ

Јасно је да нема политичког оснаживања без економског, нити Србија може бити снажна држава, а у исто време економска колонија. То је систем спојених судова, а предуслов развоја је заустављање распродаје државне имовине и необновљивих ресурса и одустајање од мера које намећу међународне финансијске институције.

Био сам против бомбардовања Србије и имам разумевање за то што ваша земља не жури ка НАТО-у. Сваки народ има своје достојанство. Може се бити чланица ЕУ, а да не будете члан НАТО-а, што показују и примери Аустрије, Ирске, Кипра, Малте...

Не мислим да је статус најважнији. Не постоји ниједан разлог за журбу, већ само како ћемо што пре да решимо криминал и сиромаштво, све остало је ствар разговора и договора и они не смеју да буду временски лимитирани. А да ја сада у журби платим рачун Вучића и Тачија, то нема шансе

Нажалост, дубина демографског пада Србије тако је велика да би интензивирање већ постојећих мера за субвенционисању вртића, јаслица и плаћеног родитељског одсуства, било дефинитивно недовољно. Дакле, потребна је снажнија, односно радикалнија мера.

Сигурно да је хрватска страна овај изузетно важан и незаобилазан контекст имала у виду, али њој је много важније да истраје на одбрани њиховог националног консензуса и сада већ јасно профилисаног оснивачког државотворног мита о домовинском карактеру рата и праведној одбрани од великосрпске агресије.

У Уставу Босне и Херцеговине нема борбене демократије, и никаквог упоришта за инкриминацију једноставног негирања геноцида, као што није било упоришта за инкриминацију у Шпанији

 Од посебног је значаја указивање на готово заборављену историјску чињеницу да је Жича кроз историју, и после премештања седишта Архиепископије и, потом, Патријаршије у Пећ, и даље називана Патријаршијом. Један од доказа за то јесте и чувена Есфигменска повеља деспота Ђурђа Бранковића из 1429. године