Вехабијска претња у Федерацији БиХ

Недавно је СИПА - “савезна полиција” у БиХ - ухапсила четворицу вехабија осумњичених за јавно подстицање на терористичке активности. До данас није званично саопштено који су конкретни разлози које је Тужилаштво БиХ навело тражећи хапшење вехабија, од раније познатих по радикалним исламистичким ставовима, а ухапшени су само дан касније пуштени на слободу. Међу ухапшенима посебно је познат Хусеин Боснић звани Билал, а нешто мање његов близак сарадник Русмир Кадриспахић звани Хајрулах Хатаб. Вођа вехабија у Цазинској крајини Билал Боснић сматра се другим човеком вехабијске заједнице у БиХ, одмах после Нусрета Имамовића из Горње Маоче. Кадриспахић је вехабијски имам у Завидовићима који је широј јавности постао познат након што је у октобру 2007. године, поводом депортације Арапа који су били припадници Армије РБиХ, упутио претећи видео-снимак политичким и верским лидерима Бошњака у БиХ. А у јануару ове године на “Фејсбуку” је претио председнику РС Милораду Додику. Један од разлога за хапшење могао би да буде и недавни напад на Аднана Чаушевића, једног од кључних сведока у процесу против терористичке групе Ријада Рустемпашића из Бугојна, која је недавно изашла на слободу након одслужене затворске казне.

Билал Боснић – позив на џихад

Билал Боснић на себе је међу радикалним исламистима привукао огромну пажњу својим песмама у којима позива на џихад, од којих се две најпознатије могу пронаћи на “Ју тјубу”. Најупечатљивији стихови прве песме, испеване на матрици “Низамског растанка”, гласе овако само још једном, кјафире/ пробај дирнути муџахиде/ ето одмах са свих страна/ наше браће муџахида/ да вам сабљом пресуде(…) о Алаху једини/ овај умет сједини/ нека ислам влада свуда/ нека кјафир нема куда/ осим да се покори[1]. Боснић је, такође, познат и по следећим стиховима: Нека знаде Америка и остали дин-душмани/ да су сада муслимани/ сви ко један талибани/ послушајте, браћо, дина/ о, мумини, целог света/ с динамитом на прсима/ воде пути до џенета[2].

Иако га, због песама које пева, претежено представљају као “естрадну личност” вехабијског покрета, изјаве које Боснић даје упућују да није реч о “певачу”, већ о особи која има намеру да мотивише муслимане не само на сукоб са “кјафирима” (неверницима), већ и са оним муслиманима који не упражњавају ислам по Боснићевим мерилима. Своје уверење шири на путовањима не само широм Федерације БиХ, већ и широм западне Европе, где држи предавања. Видео-снимци предавања које је одржао у Аустрији, Њемачкој, Холандији, Италији, Швајцарској и земљама бивше Југославије могу се лако пронаћи на интернету.

Боснић је у више наврата јавно изражавао наклоност према вођи Ал Каиде, али није крио ни свој став према друштву у БиХ. „Сви се слажемо, значи сви учењаци ислама, сви муслимани, да човек који занегира институцију намаза и каже, примера ради: 'Нема у исламу намаз, јер ја не признајем намаз’ - таквим речима да каже - он постаје по консензусу учењака неверник, отпадник од вере и он се убија. Ти не можеш сад нас везати за секуларно друштво”, изјавио је Боснић у једном од последњих обраћања јавности[3].

Оно што је мање познато, јавности је испричао анонимни извор једног сарајевског листа, који је тврдио да Билал Боснић има везе са упућивањем балканских муслимана у “свети рат” у Ирак, а посредно и са Ал Каидом. Анонимни извор, који је себе представио као некадашњег следбеника Нусрета Имамовића и мештанина Горње Маоче, наводи да је у протеклих неколико година њихово село посетио велики број бораца на путу ка “фронтовима џихада” у Ираку и Јемену. Исти извор тврди да се борци у Ирак пребацује управо преко веза Билала Боснића, док је особа по имену Едис Боснић одговорна за превод материјала Ал Каиде на локални језик. Боснић се наводно у САД упознао са Самиром Каном, уредником магазина “Инспајр” на енглеском језику, онлајн магазином Ал Каиде[4].

Веза са Горњом Маочом

Билал Боснић блиско сарађује са Нусретом Имамовићем, који има контакте у неколико западноевропских градова. Његов контакт у Бечу је Адем Демировић и његов брат Ебу Тејма, док му је у Минхену контакт особа Сенад Авдић, испричао је овај анонимни извор.

Главне интернет-странице које Имамовић користи за ширење својих проповеди су “Пут вјерника” и “Стазом ислама”. На овим страницама је низ верских садржаја, чланака проповедника повезаних са групом, видео-снимци говора и предавања, те видео-прикази Ал Каиде и повезаних групација преведених на локални језик. Очит пример да у својим проповедима “обезбеђује” верски легитимитет за насиље над “неверницима” налази се у Имамовићевој проповеди од марта 2011. године под називом “Закони џихада”. Он ту објашњава да је борба против “неверника”" – “оружана борба, са оружјем а не оловкама”. „На арапском језику кажемо `катл`, што значи `убити`, а то може бити учињено оружјем“, рекао је Имамовић. Имамовић наводи да је дужност муслимана да носи оружје, убије невернике и искорени „неверништво или модерну државу и њене законе". Он, такође, наглашава да муслиман не сме живети близу немуслимана и да се мора од њих дистанцирати. Од раније је познато да је у једној фатви од пре четири године Имамовић легитимизовао и самоубилачке нападе “под посебним околностима”[5].

Џихад је централна тема на интернет-страници "Пут вјерника"[6], на којој се извештава са свих џихадских фронтова: Јемена, Авганистана, Сомалије, Чеченије, Ирака и, однедавно, из Сирије.  Скоро сви извештаји засновани су на саопштењима Ал Каиде и њених огранака. На снимцима су изјаве Осаме бин Ладена, Ајмана ал Завахирија, Анвара ал Авлакија, талибана, чеченских и сиријских побуњеника и многих других. Поједини снимци преузимани су и више од 4.000 пута, наводи се у истраживању које је недавно спровео “Блискоисточни институт за медијско истраживање” (МЕМРИ).

“Учења” вехабијских ауторитета у БиХ и позивање на терористичке узоре за последицу је недавно имало сурово убиство српског повратника у Крстињу код Карловца у Хрватској. Осумњичени Елдевин Хегић припадао је претходно вехабијској заједници на чијем челу је био Билал Боснић, да би се после убиства крио у БиХ, али се, је ли, не зна где.

Такође, са вехабијама у Горњој Маочи везе је одржавао и вођа Исламског центра у аустралијском граду Мелбурну Харун Мехичевић. У тај центар често је долазио држављанин БиХ Адан Карабеговић, којег тамошње власти сумњиче да је планирао терористички напад на сиднејску оперу. Мехичевић је био један од главних имама у Мелбурну, да би, након хапшења свог члана Карадбеговића, без проблема боравио у БиХ.

Своје присталице широм БиХ регрутује и Неџад Балкан звани Ебу Мухамед, вођа најрадикалније групе босанских муслимана са седиштем у Бечу. Балкан је познат по томе што своје следбенике директно подстиче на самоубилачке акције. Његови представници у Сарајеву имају месџид (место за молитву) у Добрињи, а међу њима се, наводно, налазе и криминалци који помажу “угрожене” чланове. Бивши полицајац Емир Алишић води јаку вехабијску заједницу у Завидовићима, а велике групе су формиране, сем у Сарајеву, на подручју Маглаја, Зенице, Какња, Бугојна, Санског Моста општине Добој-Југ. Такође, мало- помало вехабије се насељавају на граници РС и ФБиХ, али их има и унутар РС, рецимо у околини Новог Града и Теслића[7].

Предаја без борбе ?

Поједини стручњаци за безбедност сматрају да власти у БиХ треба да предузму оштре мере против вехабија, наводећи како на својој територији чак “и Хамас хапси вехабије”[8]. Један од ретких бошњачких политичара који непрестано апелује да полицијске агенције и тужиоци разбијају легла радикалних вехабија је посланик СДП-а БиХ у Парламенту БиХ Мехмед Брадарић. Овај некадашњи начелник општине Маглај - који је и сам имао проблема са вехабијама у Бочињи - каже да претеће поруке одавно стижу, али да власти на њих не реагују. “Имате Нусрета Имамовића који каже јавно да самоубилачки напади нису забрањени и да их само треба искористити у право време и - деси нам се Бугојно. У свакој нормалној земљи такве изјаве се кажњавају и такви људи се хапсе. Ништа мање отровне поруке није слао ни Билал Боснић”, каже Брадарић[9].

За разлику од њега, мало ко други међу бошњачким политичарима је тако отворено упозоравао на опасност од подстицања на тероризам. Као да се више брину да вехабијама не угрозе уставно право на слободу изражавања, чак и онда када се та слобода користи да би се упутили мање - више отворени позиви на насиље.