Додик је све ово сам себи закувао, али ћу га као легално изабраног председника Републике Српске, ако треба, бранити и животом

Најјаднија ствар коју данас може урадити грађанин Српске, не мора бити ни Србин, јесте да каже како је Милорад Додик заслужио ово што му се дешава. Зашто? Зато што је то тачно.

Али ми, као народ и заједница – нијесмо. Никада се нијесам мирио са тим да ме се проглашава људским бићем нижег реда. Ватрено ћу се бунити против могућности да ме неко само тако и назове. А за мање од пола сата, спремају се то да ураде. Зато ово пишем док је времена.

Поштовање пресуде тзв. Суда БиХ, који је основан 2000. године насилно, указом "високог представника", којом се у затвор шаље или забрањује политичко дјеловање демократски изабраном предсједнику једне земље, баш због тога што није слушао оснивача тог квазисуда, страног држављанина, ни од кога изабраног, а све због уставно дозвољених радњи, спречавајући га у његовој жељи да као "високи представник" доноси законе – то би значило да сте нижа бића.

Оно што је Адолф Хитлер истицао као своју расну теорију, по којој смо и ми Срби били нижа раса, Кристијан Шмит је озваничио 1. јула 2023. године

Нијемци, у овом случају Кристијан Шмит, имају право да вама, у вашој земљи, оснивају судове, намећу законе, смјењују демократски изабране представнике; док ви то не смијете помислити. Ни у својој земљи. Камоли у Њемачкој.

Оно што је Адолф Хитлер истицао као своју расну теорију, по којој смо и ми Срби били нижа раса, Кристијан Шмит је озваничио 1. јула 2023. године. Донио је и он, као претходник Валентин Инцко, сам измјене Кривичног законика – по којем је непослушност њему кривично дјело.

Туриста фон Шит, такође из Рајха као Хитлер, и његове слуге из Ефбиха као у периоду 1941-1945, данас демонстрирају у пракси, да су грађани Српске нижа бића.

И ми, углавном, не бунимо се јавно.

Већина мојих сународника су, такође, у глави здрави људи. Ипак, јутрос нема спонтаних протеста. Гимназијалци и "студенти" који су се скупљали да их примјети Луиза Чиконе, због нечег што се дешава у Србији, данас не примјећују да су званично проглашени нижом расом.

Ми, цјелокупно као становништво Српске, немамо право на слободне изборе. Немамо Устав. Немамо законе. Немамо најпослије ни суд, већ онај који суди предсједнику за непослух страном држављанину. Избори су, и то је разлог овако катастрофалној политичкој сцени, код нас само формални. Окупатор је газда. Господар. Сведржитељ.

Ми, цјелокупно као становништво Српске, немамо право на слободне изборе. Немамо Устав. Немамо законе. Немамо најпослије ни суд, већ онај који суди предсједнику за непослух страном држављанину. Избори су, и то је разлог овако катастрофалној политичкој сцени, код нас само формални. Окупатор је газда. Господар

Жалосно је да предсједник непријатељске, Неовисне Републике Хрватске, јасније и са чвршћим ставом окарактерише данашње изрицање пресуде "због непослуха колонијалном управитељу", а да то није урадио нико из опозиције у Српској. Уколико СДС, ПДП и остали; мисле да ће на тај начин дочекати опет да им власт падне у крило, онда нијесу исти као Милорад Додик и СНСД – него су гори!

Истина, то је Додик урадио њима. Све се одмотава, тачно према сценарију који је он некада писао другима. Ипак, уколико не устану у јасан фронт отпора окупатору, неће их бити. Биће им сутра, шта им је било јуче. Јер вријеме је протекло.

Милорад никад ништа није добио за Српску. Он је искључиво губио. Представљајући то касније, уз помоћ себи послушних медија и РТРС у којем је сједио британски цензор, као побједу.

Још у вријеме рата, гласао је да Српска не постоји, већ да будемо територијално нецјеловити кантони из Плана Контакт групе. На томе је наставио да ради. Кад је са два посланика, снагом СНС Биљане Плавишћ у парламенту Српске, по препоруци окупатора постао премијер, услиједила је Арбитражна одлука за Брчко, којом је Српска подијељена на два дијела.

Други долазак на власт, искористио је да 2008. године, ту исту,, његову Арбитражну одлуку, коју нијесмо никада прихватили у Народној скупштини РС, он прихвати и гласовима својих посланика у Парламентарној скупштини БиХ, угради у тзв. Устав БиХ.

Милорад у мандату 1998-2000. није само укинуо пасош БиХ на којем је писало Република Српска, ћириличне саобраћајне таблице, дозволе, личне карте и динар као платежно средство; већ је и као опозиција гласао за укидање Војске Републике Српске, што су водили Младен Иванић од ПДП и Драган Чавић из СДС.

Милорад је, нијесам ја, рекао се у Сребреници десио "локални геноцид". Да се због тога требају предати Караџић и Младић, те доказати да нијесу криви, а не "држати читав народ као таоца". Све то, а посебно што је легално изабраном претходнику на мјесту Предсједника Српске, Николи Поплашену, као предсједник Владе РС укинуо струју, воду, телефон, возило и возача, те обезбјеђење кабинета – то је данас отежавајућа околност за нас, Србе из Српске. Не за Додика.

То што је Милорад Додик радио раније, нажалост, нема никаквог смисла сада, осим као јасан подсјетник да се све враћа и све плаћа. Али, као и увијек до сада, неће то платити Додик, него ми сви заједно.

Мени не треба говорити шта су велеиздајнички гријехови Милорадови, јер сам ово све узводно, још детаљније, знао издекламовати одмах послије избора које добије. Уживо у програм, у вријеме док БН ТВ није радила за окупаторе.

Упозоравао сам да ће, таквим дјеловањем, постати Птица Додо. Проблем је што данас то не смије изрецитовати ни један опозициони политичар и рећи да не да предсједника којег је изабрао народ. Да брани систем и од окупатора, и од узурпатора. Најодвратније из тог табора, који неодољиво личи на СНСД у вријеме Педија Ешдауна, јесте проблематизовање "легалних избора".

Када, под истим изборним условима, побиједи тајкунски син, средњошколац којег спонзоришу окупатори и медијски, и дипломатски подржава Хрватска, Ефбих, Друга Србија и Александар Вучић, сви редом Невладинићи – онда су то легални избори. Када их изгуби професорица Тривић Јелена, онда је то изборна крађа?

Милорад никад ништа није добио за Српску. Он је искључиво губио. Представљајући то касније, уз помоћ себи послушних медија и РТРС у којем је сједио британски цензор, као побједу

То ме подсјећа на резон једног који је рекао да ће Дину са Шехова политички уништити, а онда сједи са њим да испита може ли постати министар безбједности у Државној заједници БиХ, кад муслимани откаче СНСД.

Мене, за разлику од опозиције, ово што ће се десити у 13 часова озбиљно брине. Толико да сам отишао и питао Радована Вишковића шта ћемо? Уживо. Питао сам и Додика. Исто уживо. У другом разговору са обојицом, била је гомила новинара и уредника, тако да није тајна шта су тад рекли. Велика је тајна, што то не смију објавити ни медији који су отворено против ове власти.

Вишковић ми је рекао да је добро да се одазивао суду који не признаје, јер смо тако "купили вријеме". Додика сам питао шта ћемо, уз утврђивање да, уколико балијски башибозлук уз помоћ окупатора дође да га хапси, а наши не дају – то је почетак новог грађанског рата.

Милорад, који управо из разлога могућег хапшења не иде на изрицање пресуде, одговорио је старим бајкама о доношењу закона, којим се рад СИПА забрањује на територији Српске, односно да ће ухапсити и депортовати Шмита, уколико наша полиција буде спремна да га лоцира при ненајављеној, изненадној посјети.

Рачунам да је то одмах уз Закон о Агенцији за лијекове Републике Српске. Те да ће бити донешено у исто вријеме. Што би рекао мој земо Вишковић јуче – све ће то једном бити сутра.

Питање је какви ћемо ми то сутра дочекати? Најлакше је сада рећи "Ко с ђаволом тикве сади, о главу му се лупају". Само је то наша глава. Милорада Додика смо изабрали за свог главара и он је први међу нама. Какве би ми били сплачине, када би се одрекли свог човјека?

Па и у случају кад нас уводи у сукоб, а нема појма шта да ради ако га осуде.

Већ сам давно писао да ћу командовати стрељачким водом за Кристија фон Шита. Ако буду тражили ко ће издати наређење, као што су тражили свијећом, не би ли неко потписао налог за штампу у Службеном гласнику. Још давније сам одштампао, да ћу без размишљања узети оружје и бранити уставни поредак своје земље и Милорада Додика, као што сам се заклео служећи војни рок у Војсци Републике Српске.

Засад, мислим, неће бити потребе за тим. Биће потребе само да ову пресуду сви, као колектив, игноришемо. Није нас брига.

Посебно је важно да то уради опозиција и јавно изађе са саопштењем да Шмит може писати и закон по којем је женско, али да они настављају поштовати институцију Предсједника РС, до нових избора. Ванредних или редовних. А у предизборној кампањи, нека коначно изнесу шта би то они радили, а не само да говоре "Додик слуша странце исто као и ми, само фолира пред народом".

Једино смислено што је рекао ових дана јесте Игор Калабухов, амбасадор Руске Федерације. Уз Кину, једина озбиљна брана од грађанског рата. Умјесто силног русофилства и Путина, на митинг подршке Додику је дошао управо земљак и суграђанин Луизе Чиконе – рент-а-блогер Ђулијани, бивши градоначелник Њујорка. Што ће рећи: прва љубав заборава нема.

Додику су се, управо због оног што је радио до сада, синоћ у подршку скупили људи којима је добро у животу. Добро због њега. И још се љуте што морају да иду на митинг. Заборавили су да тај посао који не раде, а добијају плату, никад не би имали да није Додика. Промарширала је лакована ципела и висока штикла државних службеника. Није његовао српство, него чланство. Бања Лука је, ако није члан СНСД, остала код куће.

И то је лоше, без обзира што је сам то себи направио.

Морамо га бранити сви.

Какав бих ја био нечовјек и издајица, када бих поступио као што је Додик поступио са Поплашеном? Додика ћу, као свог предсједника, од нелегалне смјене бранити и животом ако треба. Вама ћу, за крај, поручити оно што сам написао, када сам изашао на посљедње, нелегалне изборе по закону земљака Адолфа Хитлера. Да је гласачки листић због тога неважећи и понудио рјешење:

ДОЛЕ ОХР!

СТРАНЦИ НАПОЉЕ!

ЖИВЈЕЛА СЛОБОДНА РЕПУБЛИКА СРПСКА!

(Фронтал.рс)