Srebrenički marketing

Udruženje ,,Majki Srebrenice i Žepe'' (deset hiljada majki članica) osnovano je 1996. godine, sa idejom da se učestvuje u rasvetljavanju sudbina nestalih u Srebrenici i Žepi. Vremenom, ta humanitarna i ljudska ideja proširila se, i Udruženje od tad organizuje ili učestvuje na međunarodnim konferencijama, okruglim stolovima i panelima, gostuje po državama Evrope. Na njihovu ideju i inicijativu, prvi posmrtni ostaci su premešteni u Potočare 2003, a te godine je i otvoren Memorijalni centar. Na njihovom sajtu stoji da je na njihov zahtev usvojena Rezolucija o Srebrenici, koju su ,,Evropskom parlamentu u Briselu predale članice udruženja lično'' [1].

Da li neko stvarno veruje da može da nas ubedi da su sredovečne gospođe iz Srebrenice, neke od njih i bake, koje su se pre rata bavile štrikanjem džempera i heklanjem stolnjaka, nakon rata naprasno, same od sebe postali marketinški stručnjaci, eksperti za međunarodno pravo i politiku, sposobni da organizuju i vode međunarodne konferencije i panele?

Žene u crnom, koje često sarađuju sa ,,Majkama Srebrenice'', nastale su 1991, odmah nakon početka rata u Sloveniji i Hrvatskoj. Ove godine, povodom Srebrenice, organizovali su međunarodnu trodnevnu biciklističku turu od Beograda do Srebrenice, scensku akciju ,,Srebrenica – kamen spoticanja za Srbiju'' i aktivnosti na trgovima svakog grada kroz kojeg prođu do Srebrenice. Pored toga, uz druge organizacije, nalaze se na spisku onih koji podržavaju akciju ,,Sedam hiljada'' [2]. Ako neko još smatra da su ovo minorne i bezazlene aktivnosti, trebalo bi da se zna da će svaku od njih pažljivo zabeležiti neki od stranih medija.

Treba reći i da je ideja ,,Sedam hiljada'', po kojoj su hiljade ljudi trebalo da legnu ispred Skupštine, dobar marketing, ma kako da su ciljevi nakaradni. Svet bi obišle slike sa protesta, čak i više nego sa nedavnog (koji je možda i bio uzor i inspiracija) protesta u Nemačkoj, kada su ispred Parlamenta na poljani napravljeni veštački grobovi. Na protest je došlo pet hiljada demonstranata noseći kovčege, a sve to da podsete na hiljade migranata stradalih u Mediteranu [3]

Velika Britanija je prva država koja je počela da obeležava Srebrenički memorijalni dan, 2013. godine, na inicijativu organizacije Remembering Srebrenica [4]. Ta organizacija je prilično aktivno vezana za BiH. Za Britance organizuju besplatne posete ,,Lekcije iz Srebrenice'', na kojima ,,delegati'' koji se prijave borave u Bosni, posećuju Srebrenicu, razgovaraju sa preživelima ,,genocida'' i Majkama Srebrenice. Prethodno je samo neophodno da delegati objasne šta će uraditi po povratku u Britaniju, sa saznanjima koje su stekli na putu, kako će dalje širiti ono što su saznali. Dakle, regrutuju nove lobiste, emisare i propovednike priče o genocidu. Tako je jedna od tih delegata, nakon posete Srebrenici, pred hiljadu đaka u raznim školama, predstavila deci Aušvic i Srebrenicu. Da, zajedno.

Ove godine organizovali su i turnir u fudbalu, za britanske đake, njih 8372, što je poslednja cifra srebreničkih žrtava kojom se na zapadu barata, uz napomenu da ni ona nije konačna. A da bi đaci bolje zapamtili ,,genocid'', pre svakog meča je upriličen minut ćutanja za žrtve. Poslednja aktivnost je organizovanje Instagram takmičenja Umetnost mira, u kojem pozivaju ljude da se slikaju, sa nekom ličnom porukom o miru i Srebrenici, sa idejom da to postane viralna stvar koja će se širiti internetom. I pored toga što odlično znaju svoj posao, organizacija Remembering Srebrenica i dalje traga za novim idejama. Na sajtu www.pimpmycause.org koji je jedan od vodećih za spajanje marketinški volontera, PR specijalista, grafičkih dizajnera (...), postavili su oglas u kome traže pomoć u proširivanju onlajn dometa te organizacije i za ideje kako da poboljšaju svoje Tviter i Fejsbuk profile [5]

Pored svega ovoga, pojavilo se i odlično marketinško propagandno rešenje, u vidu ,,Cvijeta Srebrenice''. Zvanično, dizajnirale su ga članice udruženja ,,Gračaničko keranje'' 2011. godine. Žene Gračanice su tako heklale i heklale, i jednog dana isheklale cvet koji je postao simbol borbe protiv ,,genocida i masovnog stradanja ljudi''. Cvet čine 11 belih latica i zeleni tučak a danas ih heklaju i Majke Srebrenice.

Od tada, ne propušta se prilika da se cvet deli poznatim ljudima, nedavno je podeljeno njih 750 u Evropskom parlamentu [6], nosilo ga je već mnogo poznatih ljudi, a nosiće ga i više, kad se bude ustalio kao simbol. Pored ovoga, napravljena je i pesma kao deo Srebreničkog marketinga i spot za ,,Cvijet Srebrenice''[7], a napravljen je i sajt, vituelni muzej genocida [8].

Šta smo mi za svo to vreme uradili za srpske žrtve oko Srebrenice? Da li postoji i jedna organizacija za koju se čuje, i jedan projekat koji je napravljen da se svetu skrene pažnja na zločine? Dok se zapadni spin doktori bave marketingom i lobiranjem lokalnog življa, mi eventualno organizujemo neke konferencije i okrugle stolove povodom toga. Svaka čast onima koji to rade, i to je potrebno, ali svet ne zanimaju konferencije. Moderni čovek ne čita duge tekstove na internetu, on hoće da stavi ,,Cvijet Srebrenice'' za rever, da sluša neku pesmu povodom toga, učestvuje u pravljenju selfija protiv genocida, i da se zbog svega toga oseti kao deo nečega. Zvuči glupo (i jeste) ali tako je. Činjenice su važne ozbiljnim ljudima, ali najveći broj nije takav, najveći broj nema ni vremena ni volje za čitanje, i zato im je lakše da poveruju u ,,cvijet Srebrenice'' i suze Anđeline DŽoli...