Политичари у овом случају, за промену, само савесно врше своју дужност. Они грађанима стављају на располагање механизам који је синоним за демократски процес да искажу своје мишљење по једном питању које им је веома битно.

Класичан примјер „говора мржње“, нажалост „само и само“ мржње, можемо свакодневно да чујемо у сарајевским медијима и електронским и штампаним. Од 1995. године до данас није одржано ни једно суђење за кривично дјело говор мржње.

Срби су своју конститутивност и равноправност одбранили оружјем против удружених комшија и „међународне заједнице“, а Хрвати ће то постићи политички, уз подршку дијела комшилука и католичког дијела ЕУ.

Повезаност вехабизма са глобалним тероризмом не треба да нас чуди, међутим потребно је утврдити у којој мјери је он данас распрострањен и који су то канали и путеви повезаности обичних вехабија са терористима Ал-Каиде.

Истина, Хрвати с правом траже Херцег-Босну јер неће више да трпе да им Бошњаци бирају националне представнике у заједничком предсједништву, парламенту и влади, а Срби бране дејтонску позицију РС да их не би снашло исто што и Хрвате. Али, нико нит шта тражи нити шта брани изван оквира БиХ.

Бошњачки медији су и ове године протестовали због непатриотског и антипатриотског понашања комшија, јер очигледно не схватају да је по макар какав опстанак БиХ чак и добро што се овдашњи Срби и Хрвати не присјећају шта се догодило 1. марта 1992.

Хапшење Јована Дивјака прилично је погодило и неке од НВО у Србији. Сасвим је разумљив њихов гњев, јер се овим хапшењем нарушава конструкција коју су годинама градили, а према којој су Срби агресори и џелати, а муслимани борци за ослобођење и жртве.

Искуство показује да се политичари по индивидуалној оријентацији могу подијелити на оне који остају више завичајно везани и оне који доласком на више функције шире оквире свога мишљења и дјелања.

За разлику од бошњачко-хрватског ентитета и БиХ као државне заједнице три конститутивна народа, који формирају заједничке законодавне и извршне органе, а до сад нису успели да успоставе нову власт, Република Српска је у предвиђеном року формирала сва уставом предвиђена изборна тела.