Да би се хармонизовали односи унутар БиХ и региона било би неопходно да Бошњаци јасно и гласно кажу да ли коначно прихватају БиХ на начин како је она профилисана у Дејтону или ће и даље истрајавати на „јединственој“ БиХ у којој би они водили главну реч.

Додик је најавио да не намерава да одступа од става “Српска заувек, а БиХ док мора”. Он рачуна на помоћ Русије у одбрани дејтонског модела РС и БиХ и очекује да његове политичке намере из Београда не ометају ни Борис Тадић ни било ко други.

Сви се политичари, стари и нови, третирајући народ као приглупу рају, куну у демокрацију и у успјешност властите борбе против корупције и криминала, обећавајући пуну запосленост, више плате и пензије, социјалну правду и слично. Мисле, дакле, како је народ имбецилан...

Турско ангажовање неће допринијети интеграцији БиХ, али вјероватно хоће њеној дефинитивној подјели по већ испробаном кипарском моделу. За почетак би и већински бошњачки кантони могли да успоставе специјалне везе са својом матицом Турском.

Питање опстанка дејтонске БиХ решаваће се у дужем низу од наредне четири године. У руско-турском двоуглу неће баш бити пуно места за употребу „мишића“ Вилијема Хејга, „бонска овлашћења“ Педија Ешдауна су заборављена.

Заједничко за Ердемовића, Бошкића и Голијана је то што су сви били припадници фамозног 10. диверзантског одреда ВРС, одговорног за стрељање заробљених Бошњака у Сребреници. Одговорнe за злочине означио генерал Радислав Крстић.

У овом огледу приказаћемо како тај противправни систем у Хагу обавља свој посао тако што ћемо усредсредити пажњу на један врло значајан пример. Заглушујућа пропаганда не допушта могућност да се нека елементарна питања поставе и разборито претресу.

РС треба изаћи из колосјека сталних натезања око уставних рјешења и поставити се као да је дато питање непостојеће јер је ријешено – што оно уистину, постојећим уставом, и јесте. Пријетње обнављања анти РС ангажмана међународне заједнице треба напросто игнорисати.

За корекције геополитичке слике овог простора неће бити потребне стихије попут Првог свјетског рата. Капацитет за трагедије исцрпљен је на дужи период. Преостаје да садржај "Пешчаника", иначе злосутног симбола тзв. "друге Србије", исцури у супротном правцу.

Власти ФБиХ не показују воље да “обаве анализу захтева за повраћај војних станова”, већ се СДА позива на праксу судова у Хрватској, иако је познато да и ОЕБС годинама упозорава власти у Загребу да треба да реше проблем отетих станарских права Србима прогнаним из Хрватске.