петак, 22. новембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Дебате > Судбина дејтонске БиХ и Република Српска > Вехабизам – основна пријетња по безбједност државе и грађана
Судбина дејтонске БиХ и Република Српска

Вехабизам – основна пријетња по безбједност државе и грађана

PDF Штампа Ел. пошта
Стефан Драгичевић   
субота, 26. март 2011.

Шта је вехабизам, одакле потиче, када се јавио – на та питања у складу са својом проведеном анализом стања ћу покушати дати конкретне одговоре.

Наиме, вехабије су по многим експертима за тероризам како војним, тако и универзитетским оцјењене као највећа пријетња по безбједност државе. Поред тога што се она јавила као широка организација унутар БиХ, важно је напоменути њихово дјеловање у Србији (Санџаку и Косову), Црној Гори, Албанији и широм западне Европе.

Активност вехабија кулминирала је у Санџаку када је здруженом акцијом МУП-а Србије и Жандармерије у околини Новог Пазара пронађена велика количина наоружања, муниције и осталих опасних средстава. Србија је тада општом мобилизацијом МУП-а уз координацију и асистенцију војних обавјештајних служби провела детаљну истрагу на простору Новог Пазара, али и осталих санџачких општина. Неко за вехабије каже да је то обична секта, по другим оцјенама вехабије су друштвени покрет, али све заједно нас наводи на тезу да су то људи на које држава посебно мора да обрати пажњу ради опште безбједности. То нису супкултуре или контракултуре некој националној култури, овдје се очигледно ради о распрострањенијем и екстремнијем дјелу становништва који тежи неким својим циљевима.

То нису супкултуре или контракултуре некој националној култури, овдје се очигледно ради о распрострањенијем и екстремнијем дјелу становништва који тежи неким својим циљевима.

Вехабизам се као покрет јавио почетком 18. вијека, а као лидер се јавио Мухамед Абдулвахаб за којег се говорило „да је реформатор ислама“. Међутим, од свог настанка па до данас вехабизам је постао толико екстреман и распрострањен у муслиманском друштву да су се многи исламски смјерови као што су сунизам, суфизам и шиизам почели плашити тог покрета. Реформе у исламу су врло осјетљиво поглавље и управо због те чињеница јако је дискутабилно уопште питање развоја вехабизма јер тај покрет по својим основним одредбама жели статичност у религији без некаквих иновација са стране. Дакле, нема неких научних, технолошких, физиолошких ствари које би обичан муслиман требало да прихвати. Узимајући у обзир колико је садашњи свијет вишеполаран и колико је мултикултуралност узела маха у свом развоју то би практично значило да се муслимани понижавају и да не смију да имају нека предсказања о стварима које долазе из других религија. Ту се не може говорити о неком политичком опредељењу јер се не ради о класичним флоскулама које имамо свакодневно у јавности.

С друге стране, својом идеологијом вехабизам се проширио по Европи, али и по Азији и на тај начин заокружио један свој простор који је детерминолошки „повезан“ Европа – Мала Азија – Блиски исток – Азија. Случајност или не, али, ствар је вјероватно мукотрпног и снажног подстицаја за ширењем и даљим развојем. Управо због тога многи сматрају вехабије као основне саучеснике у терористичким нападима, али и дјеловањима у Ираку, Авганистану, Европи, Русији итд... Присјетимо се само недавно бомбе на аеродрому у Русији „Домодједово“ које се класификовало као класичан терористички чин, али гдје дубоке корјене има вехабизам. Или онај случај са авионом који је био изнад Детроита у Америци и гдје терористи није радио осигурач за активацију Ц4 иначе би биланс жртава био 200 мртвих само у ваздуху.

С друге стране, својом идеологијом вехабизам се проширио по Европи, али и по Азији и на тај начин заокружио један свој простор који је детерминолошки „повезан“ Европа – Мала Азија – Блиски исток – Азија. Случајност или не, али, ствар је вјероватно мукотрпног и снажног подстицаја за ширењем и даљим развојем.

Прва хапшења вехабија у Србији заправо су били младићи из исламистичког покрета тзв. селефије. Селефије су послије рата на просторима бивше Југославије гајиле вјерски фундаментализам да би се након извјесног времена поново активирале у радикални покрет који је радио на дестабилизацији државних система. Такође, важно је знати да изворно селефије су дошљаци из свијета који су били ангажовани у ратним дејствима јединица Армије БиХ да би касније формирали своју властиту јединицу (добро познатој јавности) Ел-Муџахидин. Основни разлог који им је послужио за долазак на ове балканске просторе јесте „помоћ угроженој муслиманској браћи“ којој је међународна заједница стављањем ембарга на увоз оружја додатно завезала руке. Међутим основица тога јесте да су они хтјели властито да се охрабре и да испуне своје интересе односно да формирају прву селефијску (вехабијску) државу у Европи и да се као такви успротиве западној доминацији. Послије рата већина муџахедина је напустила БиХ, а остала је њих неколицина који су за вријеме рата нашли жене, а касније добијали и дјецу и због тог разлога трајно остајали насељени на овим просторима. Ствар и лоптица се овдје не могу пребацивати зато што вехабизам своје корјене подјетнако има и у Србији и у БиХ. Проблеми досељавања Вехабија био је тај што су такви покрети у арапском свијету називани „исламским фракцијама“. Те исламске фракције су долазиле стално у сукобе са владиним снагама, а можда и најзначајнији конфликти били су у Египту, Јордану и С. Арабији гдје они нису могли да дођу до изражаја и зато нису могли да окупе неке своје симпатизере или на крају крајева, своје слиједбенике.

Врло важан догађај био је 2005. године када су вехабије Хрвате назвали „проданим душама које треба потаманити“, а онда су стизале изјаве врховних исламских поглавара које су говориле о томе „да је вехабизам контрапропаганда исламу“ и да никада у исламској култури није обичај био да се носе дуге браде.

У БиХ, односно у парламентарној скупштини посебна халабука око вехабијских и селифијских покрета и тражењу њихове забране дигла се прошле године када је дошло до терористичког напада у Бугојну на полицијску станицу. Слика је обишла свијет, а терен је изгледао као да се догађај десио у центру Багдада „а не у далекој БиХ“[1]

Разне су процедуре тада биле у питању, доносиле су се многе уредбе и наредбе, али на крају, изборна година је однијела у заборав „питање вехабија и вехабијских покрета“ тако да то стање стоји у парламентарним ладицама. Вјероватно ће се оне поново активирати када дође до још горег догађаја негдје у лијепој нам држави па ће се опет многи јављати и осуђивати тај терористички чин. Посебну буру у јавности изазвала је изјава од прошле године исламског поглавара у БиХ Мустафе Церића који је вехабије назвао исламском браћом, а све они који их третирају као терористе „сматра их трговцима исламофобије“.

Највећа акција против вехабија изведена је од стране ентитетских органа МУП-а, али и полиције Брчко дистрикта прошле године на подручје које важи за вехабијско упориште – Горња Маоча.

Највећа акција против вехабија изведена је од стране ентитетских органа МУП-а, али и полиције Брчко дистрикта прошле године на подручје које важи за вехабијско упориште – Горња Маоча. У том селу сматра се да живи око 1.500 вехабија и то мјесто је било оквалификовано као „простор у коме нема примјене устава БиХ“. Акција „Свјетлост“ је укључила око 600 полицајаца, а као главни разлог толиког обезбјеђења полицајаца био је – хапшење осумњичених за кривична дјела угржавања територијалног интегритета БиХ, напад на уставни поредак, изазивање националне, расне и вјерске мржње те раздор и нетрпељивост. По снимцима и сликама прије би се рекло да је извршена војна интервенција јер оклопна возила, џипови тзв. „разбијачи“... само што се још нису ангажовали тенкови и авиони. Интересантно је то да су дјеца у Горњој Маочи учили по образовном програму Јордана што је фларгантно кршење закона БиХ.

Нешто што ме највише у истраживању ове теме потакнуло јесте да вехабије ебе сматрају тумачима изворног Ислама и да у Европи желе да искористе пуно поштивање Шеријатског права.

Повезаност вехабизма са глобалним тероризмом не треба да нас чуди, међутим потребно је утврдити у којој мјери је он данас распрострањен и који су то канали и путеви повезаности обичних вехабија са терористима Ал-Каиде. Можда један од најбољих одговора на ово питање могу да дају управу исламски поглавари који треба да кажу „да ли је вехабизам општа супротност начелима ислама којег они поштивају или је то покрет који има прећутну сагласност неке треће земље“.

Одговор на то питање ће вјероватно доћи на ред када се деси неки нови терористички напад са мегаломантским штетама јер је сасвим очигледно да Суд БиХ нефункционише, а питање је да ли ће профункционисати будући да је већ покренута иницијатива од РС „да ли су нам потребни нефункционални и андидејтонски суд и тужилаштво БиХ“.


 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер