Srbija i Crna Gora | |||
Govor u Bijelom Polju - sabornost i svetost |
nedelja, 31. januar 2010. | |
(Svetosavska beseda ministra spoljnih poslova Srbije izgovorena u Bijelom Polju, Crna Gora, 27.1. 2010) Vaše preosveštenstvo, Dragi prijatelji, Braćo i sestre, Srce mi je ispunjeno radošću što sam danas ovde sa vama u Bijelom Polju, i to na Savindan, praznik najvećeg nacionalnog svetitelja među Srbima, važnog datuma u celom pravoslavnom svetu. Želim da vam prenesem najsrdačnije pozdrave iz bratske Srbije, a pre svega od našeg predsednika Borisa Tadića. Na ovaj dan prisećamo se Svetog Save, simbola iskonske narodne mudrosti i sabornosti. Pozvani smo da budemo više od onog što jesmo, da budemo bolji po uzoru na najboljeg među nama, u čijem liku se Božje i ljudsko sastalo u jedno, osvetljujući nam put kojim je naš narod kroz golgotu toliko puta prolazio, a koji će nam ostati vodilja i u budućnosti. Sveti Sava nas je okrenuo ka obrazovanju i oplemenjivanju, obogatio ulogom svestranosti i svekolikosti čoveka i njegovog delanja u svetu – od umetnosti do molitve i knjige, od pravnih normi do pouke o narodnoj sabornosti. Tradicija jednog naroda preslikava se u njegovoj kulturi, ali i u njegovoj političkoj i etičkoj svesti, poštenju i časti, koje nam omogućavaju da odvažno koračamo napred, znajući kuda idemo. Sveti Sava nam ukazuje da se moramo uzdati u sebe, u svoju pamet i u svoj moral, i da samo staloženi i jedinstveni možemo trajati u vremenu i svetu. Braćo i sestre, Poziv Svetog Save je poziv pomirenja, poziv oprosta u kojem su sabornost i svetost temelj naših vrednosti. To je poziv koji miri zavađenu braću, poziv da se „spase otačastvo“ i obnovi narodna sloga. Ja vas danas pozivam na Savin zavet – da se setimo da nema veće nesreće od sukoba među braćom, niti veće mudrosti od one koja zbori da nas niko drugi neće uspraviti ako se sami ne uspravimo, u najtežim vremenima, i pred najvećim iskušenjima. Ponovo je naše najveće iskušenje Kosovo. Po rečima Patrijarha srpskog Irineja, naš Jerusalim. Mi Kosovo danas branimo istinom i mudrošću. Branimo ga odlučno i svim srcem, jer to je naša istorijska dužnost. U borbi za Kosovo nećemo popustiti ni pedalj. Kosovo se branilo vekovima, branimo ga mi danas, i braniće ga oni posle nas. Svima koji nas razumeju i pružaju nam podršku u ovom odsudnom trenutku, trenutku koji će prepričavati pokolenja, duboko smo zahvalni. Nikada im nećemo zaboraviti. Braćo i sestre, Srbija i Crna Gora uvek su kroz istoriju koračale zajedno. Nikada nismo bili zavađeni, i ne smemo nikada biti. Setimo se da su danas, kao i u Savino vreme, odnosi u svetu promenljivi, a da ono što je večno je naše bratstvo, naša zajednička istorija i zajedničko opstajanje. Sabornost naroda Srbije i Crne Gore, u veri, običajima i duhovnom nasleđu je neuništiva. Slaveći Svetog Savu, i živeći svaki dan kao da je Savindan, tkamo vez koji se iz sadašnjosti preliva u večnost. Vostajemo i budimo se da bi smo znali i postali, i stvarali se iznova, čuvajući i Hilandar, i Žiču, i Tvrdoš, i Ostrog, i Pećku Patrijaršiju, i Krku, i Dečane, i Studenicu, i Pivu i sve naše druge manastire i svetinje. Čuvajući našu duhovnost, slaveći naše praznike i negujući naše običaje, pričajući priču o Svetom Savi i svim našim svetiteljima i junacima, ponosni na svoju istoriju znaćemo kako da uzdignete glave koračamo u budućnost. Samo sećajući se onih najboljih koji su živeli pre nas možemo da živimo život dostojan čoveka. Samo čuvajući plamen vekovne mudrosti moći ćemo da kažemo da smo se „imali rašta i roditi“ i da nas se deca neće stideti. I da, Njegoševim rečima, „vječna zublja vječne pomrčine nit’ dogori niti svjetlost gubi“, i da „borbi našoj kraja biti neće za daleko neko pokoljenje“! Braćo i sestre, Neka vam je srećan Savindan! Hvala vam i živeli! |