Veliki brat iz Vašingtona posmatra, prisluškuje i preti

Nemce je nedavno veoma neprijatno pogodilo saznanje da se i oni nalaze pod prismotrom Vašingtona, a verovatno su posebno bili iznenađeni činjenicom da savremena kopija Velikog brata iz Orvelovog naučno-fantastičnog romana “1984” (koji sve posmatra i kontroliše) stiže iz Bele kuće. Američka Nacionalna bezbednosna agencija masovno je prisluškivala (i prisluškuje) nemačke građane, političare, čak i samu predsednicu Vlade Angelu Merkel. Nemačka javnost bila je ogorčena što se njihovi saveznici i prijatelji iz Amerike prema njima odnose kao i prema mogućim neprijateljima, od kojih neprestano zaziru i sve preduzimaju kako bi na vreme doznali koje su im namere i onemogućili ih.

Kako se pokazalo, ni Nemačka nije sasvim nevina. I ona je, mada ne u tolikoj meri, špijunirala svoje prijatelje i saveznike sa druge strane okeana. Kada je Angela Merkel krajem aprila otputovala u posetu Vašingtonu, nemačka javnost je očekivala da će se sa Barakom Obamom dogovoriti da se ovo uzajamno špijuniranje prekine, ali se to nije dogodilo. Bela kuća nije prihvatila predlog Angele Merkel jer to (kao i obično) nije bilo u njenom interesu. I ne padajući im na pamet da prekinu prisluškivanje, Amerikanci su izjavili da će vodeći nemački političari i ubuduće biti pod prismotrom, ali samo u slučaju preke potrebe, odnosno, ako to “nacionalni interesi” Sjedinjenih Američkih Država zahtevaju (a što će, razume se, procenjivati isključivo Bela kuća).

Nemce je zatim iznenadila još jedna neprijatnost. Ako su dotle i mislili da žive u nezavisnoj državi, morali su da se razočaraju i shvate da i njihova samostalnost ima izvesne granice. Da i ona mora da se podudara sa nacionalnim interesima Sjedinjenih Američkih Država.

Pošto je australijski novinar i osnivač “Vikiliksa” DŽulijan Asanž stalno nastanjen u ekvadorskoj ambasadi u Londonu i čeka ga zatvor čim kroči na ulicu glavnog grada Ujedinjenog Kraljevstva, grupa poslanika Bundestaga odlučila je da na jednu sednicu skupštine pozove Edvarda Snoudena, bivšeg saradnika Nacionalne bezbednosne agencije i CIA, koji je svetu otkrio načine špijuniranja pomoću interneta i izazvao veliki gnev Vašingtona.. Poslanici su želeli da sa njim razgovaraju o podacima koje je objavio.

Međutim, Zviždač nije stigao u Bundestag. Pre nego što je mu je izdala vizu, nemačka vlada dobila je od američke ambasade u Berlinu dokument na 12 stranica, kojim se ukazuje na moguće posledice pojavljivanja Edvarda Snoudena pred poslanicima Bundestaga. One bi, u svakom slučaju, bile neželjene ne samo za Nemačku kao državu, već, pre svega, za članove istražne komisije Bundestaga koji su došli na ideju da dovedu Snoudena. Kako je u dokumentu rečeno, taj poziv bi se mogao shvatiti kao podsticanje na odavanje državnih tajni SAD, zatim i kao krađa državnog vlasništva SAD, dok bi ispitivanje komisije Bundestaga moglo biti okvalifikovano kao pokušaj zavere. Ovu nedvosmislenu pretnju sročila je poznata američka advokatska kancelarija “Rubin, Vinston, Dirks, Heris i Kuk” iz Vašingtona, a, nesumnjivo, na zahtev Stejt departmenta, pošto je poštar bila američka ambasada u Berlinu

I još nešto: u dokumentu se bez mnogo uvijanja svim poslanicima Bundestaga koji bi učestvovali u ispitivanju Edvarda Snoudena preti zatvorom – ako bi se našli na teritoriji SAD, čak i kada bi na nju stupili prilikom neke zvanične posete. Istina, njihov imunitet bi, u skladu sa međunarodnim pravom, trebalo da se poštuje i u SAD, ali Amerika nije dužna, kako se u dokumentu zaključuje, da se pridržava međunarodnog prava, već svog, “nacionalnog”. (“Baš nas briga za ostali svet i njegove zakone, mi imamo svoje sopstvene i svi drugi su dužni da ih poštuju.”) Iz advokatske kancelarije se zaključuje da već i sam pokušaj nemačkih poslanika da sa Snoudenom ugovore svedočenje pred istražnom komisijom Bundestaga predstavlja neku vrstu dogovora za preduzimanje kriminalne radnje.

Posle ove poruke, Vladi Nemačke preostalo je još samo da shvati upozorenje i Zviždaču ne izda vizu. Tako je izostao njegov susret sa poslanicima Bundestaga, a na, svu sreću, ni vitalni interesi SAD – bar u ovom slučaju - nisu bili ugroženi.

A što se tiče onih poslanika Bundestaga koji su hteli da uživo razgovaraju sa Snoudenom, možda je bolje – iako u svojoj nameri nisu uspeli - da se ubuduće klone bilo kakvog putovanja u Sjedinjene Američke Države.