Велики брат из Вашингтона посматра, прислушкује и прети

Немце је недавно веома непријатно погодило сазнање да се и они налазе под присмотром Вашингтона, а вероватно су посебно били изненађени чињеницом да савремена копија Великог брата из Орвеловог научно-фантастичног романа “1984” (који све посматра и контролише) стиже из Беле куће. Америчка Национална безбедносна агенција масовно је прислушкивала (и прислушкује) немачке грађане, политичаре, чак и саму председницу Владе Ангелу Меркел. Немачка јавност била је огорчена што се њихови савезници и пријатељи из Америке према њима односе као и према могућим непријатељима, од којих непрестано зазиру и све предузимају како би на време дознали које су им намере и онемогућили их.

Како се показало, ни Немачка није сасвим невина. И она је, мада не у толикој мери, шпијунирала своје пријатеље и савезнике са друге стране океана. Када је Ангела Меркел крајем априла отпутовала у посету Вашингтону, немачка јавност је очекивала да ће се са Бараком Обамом договорити да се ово узајамно шпијунирање прекине, али се то није догодило. Бела кућа није прихватила предлог Ангеле Меркел јер то (као и обично) није било у њеном интересу. И не падајући им на памет да прекину прислушкивање, Американци су изјавили да ће водећи немачки политичари и убудуће бити под присмотром, али само у случају преке потребе, односно, ако то “национални интереси” Сједињених Америчких Држава захтевају (а што ће, разуме се, процењивати искључиво Бела кућа).

Немце је затим изненадила још једна непријатност. Ако су дотле и мислили да живе у независној држави, морали су да се разочарају и схвате да и њихова самосталност има извесне границе. Да и она мора да се подудара са националним интересима Сједињених Америчких Држава.

Пошто је аустралијски новинар и оснивач “Викиликса” Џулијан Асанж стално настањен у еквадорској амбасади у Лондону и чека га затвор чим крочи на улицу главног града Уједињеног Краљевства, група посланика Бундестага одлучила је да на једну седницу скупштине позове Едварда Сноудена, бившег сарадника Националне безбедносне агенције и ЦИА, који је свету открио начине шпијунирања помоћу интернета и изазвао велики гнев Вашингтона.. Посланици су желели да са њим разговарају о подацима које је објавио.

Међутим, Звиждач није стигао у Бундестаг. Пре него што је му је издала визу, немачка влада добила је од америчке амбасаде у Берлину документ на 12 страница, којим се указује на могуће последице појављивања Едварда Сноудена пред посланицима Бундестага. Оне би, у сваком случају, биле нежељене не само за Немачку као државу, већ, пре свега, за чланове истражне комисије Бундестага који су дошли на идеју да доведу Сноудена. Како је у документу речено, тај позив би се могао схватити као подстицање на одавање државних тајни САД, затим и као крађа државног власништва САД, док би испитивање комисије Бундестага могло бити оквалификовано као покушај завере. Ову недвосмислену претњу срочила је позната америчка адвокатска канцеларија “Рубин, Винстон, Диркс, Херис и Кук” из Вашингтона, а, несумњиво, на захтев Стејт департмента, пошто је поштар била америчка амбасада у Берлину

И још нешто: у документу се без много увијања свим посланицима Бундестага који би учествовали у испитивању Едварда Сноудена прети затвором – ако би се нашли на територији САД, чак и када би на њу ступили приликом неке званичне посете. Истина, њихов имунитет би, у складу са међународним правом, требало да се поштује и у САД, али Америка није дужна, како се у документу закључује, да се придржава међународног права, већ свог, “националног”. (“Баш нас брига за остали свет и његове законе, ми имамо своје сопствене и сви други су дужни да их поштују.”) Из адвокатске канцеларије се закључује да већ и сам покушај немачких посланика да са Сноуденом уговоре сведочење пред истражном комисијом Бундестага представља неку врсту договора за предузимање криминалне радње.

После ове поруке, Влади Немачке преостало је још само да схвати упозорење и Звиждачу не изда визу. Тако је изостао његов сусрет са посланицима Бундестага, а на, сву срећу, ни витални интереси САД – бар у овом случају - нису били угрожени.

А што се тиче оних посланика Бундестага који су хтели да уживо разговарају са Сноуденом, можда је боље – иако у својој намери нису успели - да се убудуће клоне било каквог путовања у Сједињене Америчке Државе.