Svet skrhan licemerstvom Zapada

(Global Research, 29.6.2011)

Zapadne institucije su postale karikature licemerja.

Međunarodni monetarni fond i Evropska centralna banka krše svoje statute kako bi iz teškoća izvukli francuske, nemačke i holandske privatne banke. MMF je ovlašćen da odobrava kredite samo za uravnoteženje platnog bilansa zemlje, ali zapravo je dao kredit grčkoj vladi za nedozvoljene budžetska potraživanja kako bi ova mogla da isplati banke. Evropskoj centralnoj banci nije dozvoljeno finansijsko spašavanje vlada zemalja članica, ali ona to ipak čini kako bi ugrožene članice mogle isplaćivati banke. Nemački parlament odobrio je plan spasavanja koji krši odredbe Evropskog ugovora i nemačkog Osnovnog zakona (Grundgesetz). Slučaj se nalazi pred nemačkim Ustavnim sudom, što nećete čuti u američkim medijima.

Američki predsednik DŽordž Buš imenovao je izvesnog imigranta, koga ne zanimaju američki Ustav niti sistem podele vlasti, u Ministarstvu pravde (sic), kako bi doneo odluku da predsednik ima "unitarna ovlašćenja" koja ga stavljaju iznad američkog ustava i međunarodnog prava. U skladu sa zakonskim odlukama istog ovog imigranta, "unitarne izvršne vlasti" mogu nekažnjeno kršiti Zakon o spoljnom obaveštajnom nadzoru, koji sprečava špijuniranje Amerikanaca bez naloga federalnog suda. Isti taj imigrant takođe je doneo odluku da Buš može nekažnjeno kršiti i američke zakona protiv mučenja i Ženevske konvencije. Drugim rečima, izmišljena "unitarna ovlašćenja" američkog predsednika pretvaraju u Cezara.

Američki predsednik DŽordž Buš imenovao je izvesnog imigranta, koga ne zanimaju američki Ustav niti sistem podele vlasti, u Ministarstvu pravde (sic), kako bi doneo odluku da predsednik ima "unitarna ovlašćenja" koja ga stavljaju iznad američkog ustava i međunarodnog prava. U skladu sa zakonskim odlukama istog ovog imigranta, "unitarne izvršne vlasti" mogu nekažnjeno kršiti Zakon o spoljnom obaveštajnom nadzoru, koji sprečava špijuniranje Amerikanaca bez naloga federalnog suda. Isti taj imigrant takođe je doneo odluku da Buš može nekažnjeno kršiti i američke zakona protiv mučenja i Ženevske konvencije.

Ustavne zaštite, kao što je habeas corpus, koje zabranjuju vladi da ljude drži u pritvoru na neodređeno vreme bez podnošenja optužnice i dokaza na sudu, i one koje zabranjuju vladi da osporava pritvorenima pravo na zakonit proces i pristup advokatu, kaširane su od strane Ministarstva pravde (sic), kao i federalnih sudova koji su u većini dali saglasnost.

Slično je postupio i Kongres, "predstavnici naroda". Kongres je čak 2006. godine doneo Zakon o vojnim sudovima, a potpisali su ga braonkošuljaši[1] iz Bele kuće 17. oktobra.

Ovaj akt omogućava da bilo ko za koga se tvrdi da je "nelegalni neprijateljski borac" bude osuđen na smrt na osnovu tajnih dokaza ili nepotvrđenih glasina koje ne moraju biti izneti na nameštenim vojnim sudovima koji su van domašaja američkih federalnih sudova. Sumanuti nacisti u Kongresu koji su podržali ovo potpuno uništenje anglo-američkog prava predstavljaju se kao "patriote u ratu protiv terorizma."

Ovaj Akt označava svakog optuženog od strane SAD, bez podnetih dokaza, da je deo Talibana, Al Kaide, ili "sličnih snaga" kao "nezakonitog neprijateljskog borca", što stavlja to lice van pravne zaštite. Čak ni DŽordž Orvel ne bi mogao izmisliti takvu formulaciju.

Talibani su sastavljeni od autohtonih avganistanskih naroda, koji su se, pre američke vojne intervencije, borili da ujedine zemlju. Talibani su islamisti, a vlada SAD strahuje od još jedne islamističke vlade, poput one u Iranu koja je formirana kao reakcija na mešanje SAD u unutrašnje poslove Irana. Amerikanci kojima su usta puna "slobode i demokratije" zbacili su 1953. demokratski izabranog iranskog lidera Mohameda Mosadeka i nametnuli tiranina Rezu Pahlavija. Američko-iranski odnosi nikada se nisu oporavili od tiranije koju im je Vašington nametnuo.

Vašington je protiv svake vlade čiji lideri se ne mogu kupiti kako bi onda glumili vašingtonske marionete. To je razlog zašto je režim DŽordža Buša napao Avganistan, zašto je Vašington zbacio Sadama Huseina, i zašto sada želi da zbaci lidere Libije, Sirije i Irana.

Prvi američki crni (ili polubeli) predsednik dobio je u amanet avganistanski rat, koji traje duže od Drugog svetskog rata, a od pobede ni traga ni glasa. Umesto da okonča zaludni rat u skladu sa svojim predizbornim obećanjima, Obama ga je intenzivirao.

Rat je sada u desetoj godini, a talibani kontrolišu više teritorije nego SAD i NATO marionete. Frustrirani neuspehom, Amerikanci i njihove NATO-marionete intenziviraju ubijanje žena, dece, seoskih starešina, avganistanske policije i humanitarnih radnika.

Vašington je protiv svake vlade čiji lideri se ne mogu kupiti kako bi onda glumili vašingtonske marionete. To je razlog zašto je režim DŽordža Buša napao Avganistan, zašto je Vašington zbacio Sadama Huseina, i zašto sada želi da zbaci lidere Libije, Sirije i Irana.

Video snimak akcije američkog borbenog helikoptera koji je procureo na Vikiliksu i onda bio pušten u javnost, pokazuje američke snage kako kao u video-igricama vrše pokolj nad civilima, uključujući i snimatelja istaknutog servisa vesti, koji su hodali niz mirnu ulicu. Otac sa malom decom, koji je zastao da pomogne žrtvama smrtonosne igrarije američkih vojnika, takođe je smaknut, baš kao i njegova deca. Američki glasovi na videu krivicu za smrt dece prevaljuju na oca zato što je doveo decu u „ratnu zonu“. Nije to bila nikakva ratna zona, već samo tiha gradska ulica sa civilima koji su tuda prolazili. 

Video dokumentuje američke zločine protiv čovečnosti jasnije i snažnije nego bilo koji dokaz upotrebljen protiv nacista posle Drugog svetskog rata na suđenju u Nirnbergu.

Možda je plafon bezakonja dostignut kada je Obamin režim objavio da poseduje spisak američkih građana koji će biti likvidirani bez zakonitog sudskog postupka.

Kada bi zakon imao ikakvog smisla u zapadnoj civilizaciji, takvi kao što su DŽordž Buš, Dik Čejni, i zapravo ceo Buš-Čejnijev režim, kao i Toni Bler i Bušovi ostali ko-zaverenici, bili bi izvedeni pred Međunarodni krivični sud.

A ipak je Međunarodni krivični sud izdao nalog za hapšenje Moamera Gadafija. Zapadne sile koriste ovu instituciju koja treba da služi pravdi, za svoje sebične potrebe i ciljeve.

Šta je Gadafijeva krivica? Njegov zločin je što pokušava da spreči da Libiju preuzme od SAD podržani, a možda i organizovani, naoružani pobunjenici u istočnoj Libiji, čija je svrha proterivanje Kine sa njenih naftnih investicija u tom delu zemlje.

U Libiji je u toku prvi oružani ustanak u tzv. „Arapskom proleću“. Izveštaji su jasno stavili do znanja da nema ničeg „demokratskog“ u toj pobuni. 

Zapad je uspeo da progura rezoluciju o "zoni zabranjenog leta" preko svoje marionetske organizacije Ujedinjenih nacija. Rezolucija je bila ograničena na neutralisanje Gadafijeve avijacije. Međutim, Vašington, i njegova francuska marioneta Sarkozi, brzo su se postarali za "proširenu interpretaciju" date UN rezolucije i pretvorili je u ovlašćenje da se direktno uključe u rat.

Gadafi je pružio otpor oružanoj pobuni protiv države Libije, što je normalni odgovor vlade na pobunu. SAD bi isto odgovorile, kao i Velika Britanija i Francuska. Ali upravo zbog pokušaja da spreči rušenje svoje zemlje i da njegova zemlja postane sledeća američka marionetska država, Gadafi je optužen. Međunarodni krivični sud zna da ne može da optuži prave počinioce zločina protiv čovečnosti - Buša, Blera, Obamu i Sarkozija - ali su sudu potrebne parnice i prihvata one žrtve koje Zapad uspe da demonizuje.

U naše post-orvelijansko vreme, svako ko se protivi ili čak kritikuje SAD, je zločinac. Na primer, Vašington smatra DŽulijana Asanža i Bredlija Meninga kriminalcima, jer su učinili dostupnim informacije o zločinima počinjenim od strane američke vlade. "Pretnjom" se smatra svako ko se ne slaže sa Vašingtonom, a Obama može da eliminiše takve "pretnje" ili da ih uhapsi kao "osumnjičene za terorizam" ili pod obrazloženjem "pružanja pomoći i podrške teroristima." Američki konzervativci i liberali, koji su nekada podržavali Ustav SAD, listom su podržali kasapljenje Ustava zarad "bezbednosti od terorista". Prihvatili su čak i takve nasrtaje na privatnost poput pornografskog skeniranja i seksualnih prepipavanja putnika na aerodromima e da bi se osećali "bezbedno" na letovima. 

Vrhovni sud je 27. juna takođe doneo presudu da je Kalifornija prekršila Ustav SAD zabranom prodaje nasilnih video igara na decu, uprkos dokazima da nasilne igre vežbaju omladinu u nasilnom ponašanju.

Kolaps zakona je sveobuhvatan. Vrhovni sud je odlučio da je "sloboda govora" da Amerikom upravljaju korporacije a ne zakon, a svakako ne građani. Dana 27. juna, Vrhovni sud je preneo na viši nivo fašističku državu odlukom "konzervativnog" suda da Arizona ne može da javno finansira izbor kandidata, kako bi se poravnalo izborno nadmetanje trenutno nepokriveno korporativnim novcem. "Konzervativni" Vrhovni sud SAD smatra javno finansiranje kandidata protivustavnim, ali mu ne smetaju fondovi raznih poslovnih interesa koji kupuju vladu pod zastavom "slobode govora", kako bi vladali zemljom. Vrhovni sud SAD je postao korporativni funkcioner i legitimiše vladavinu korporacija. Musolini je svojevremeno ovu upravu, nametnutu Amerikancima od strane Vrhovnog suda SAD, nazvao fašizmom.

Vrhovni sud je 27. juna takođe doneo presudu da je Kalifornija prekršila Ustav SAD zabranom prodaje nasilnih video igara na decu, uprkos dokazima da nasilne igre vežbaju omladinu u nasilnom ponašanju. U redu je što Vrhovni sud brine za vojnike, čiji su životi na liniji, zabranjujući im ispijanje piva pre nego što napune 21 godinu, ali ovaj idiotski sud podržava treniranje dece da budu ubice, sve dok je to u interesu korporativne dobiti, i u ime "slobode govora". 

Neverovatno je da sud toliko zabrinut za "slobodu govora" nije zaštitio američke antiratne demonstrante od neustavnog pretresa i hapšenja, niti je zaštitio demonstrante od napada od strane policije ili zatočenja u ograđenim prostorima daleko od objekta protesta.

Na ulasku u drugu deceniju 21. veka, oni koji se protive američkoj hegemoniji i zlu koje izbija iz Vašingtona rizikuju da budu proglašeni za "teroriste". Ako su američki građani, mogu biti likvidirani. Ako su strani lideri, zemlja im može biti napadnuta. Ako ih zarobe, mogu da budu pogubljeni, kao Sadam Husein, ili isporučeni Međunarodnom krivičnom sudu, kao nesrećni Srbi koji su pokušali da brane svoju zemlju od demontiranja od strane Amerikanaca.

I američke ovce (sheeple[2]) misle da imaju "slobodu i demokratiju."

Vašington se oslanja na strah kako bi prikrio svoje zločine. Većina Amerikanaca sada oseća strah i mržnju prema muslimana, narodima o kojima Amerikanci ne znaju ništa, ali ih rasistička propaganda podstiče da veruju da im se muslimani kriju ispod kreveta kako bi ih ubili u snu.

Neokonzervativci su, naravno, promoteri straha. Što je ovcoliki narod zastrašeniji, to će više tražiti sigurnost u neokonzervativnoj policijskoj državi i više će zanemarivati vašingtonske zločine agresije protiv muslimana.

Bezbednost uber alles (iznad svega). To je postao moto nekada slobodnog i nezavisnog američkog naroda, kojem su se nekada divili a danas ga preziru.

Bezakonje je danas potpuno u Americi. Žene mogu da abortiraju, ali ako su im deca mrtvorođena, one se hapse zbog ubistva.

Amerikanci su toliko prestravljeni i zlostavljeni da 95-godišnja žena koja umire od leukemije i putuje na poslednje okupljanje sa članovima porodice, biva primorana da skine pelene za odrasle kako bi se obezbeđenje aerodroma uverilo da je sve „čisto“.

Samo stanovništvo koje je totalno prestravljeno može da dopusti takve zloupotrebe ljudskog dostojanstva.

U intervjuu na Nacionalnom radiju od 27. juna, Ban Ki Mun, vašingtonska marioneta iz Južne Koreje instalirana kao generalni sekretar Ujedinjenih nacija, nije mogao da odgovori zašto UN i SAD tolerišu pokolj nenaoružanih civila u Bahreinu, ali će podržati optužnicu Međunarodnog krivičnog suda protiv Gadafija za odbranu Libije protiv oružane pobune. Gadafi je ubio mnogo manje ljudi nego što su SAD, Velika Britanija, ili Saudijci u Bahreinu. I zaista, NATO i Amerikanci su bombardovanjem libijskih gradova tokom intervencije ubili više Libijaca nego što je to učinio Gadafi. Razlika je u tome što SAD imaju mornaričku bazu u Bahreinu, a ne u Libiji.

Ništa nije ostalo od američkog karaktera. Samo narod koji je izgubio dušu može tolerisati zlo koje isijava iz Vašingtona.

Dr Pol Kreg Roberts je bio pomoćnik sekretara Trezora SAD u Reganovoj administraciji, saradnik urednik Volstrit žurnala, viši naučni saradnik u Huverovom institutu Univerziteta Stenford, predavao političku ekonomiju na Centru za strateške i međunarodne studije na DŽordžtaun univerzitetu. Autor je ili koautor devet knjiga, svedočio trideset puta pred kongresnim odborima.

(Prevod: NSPM)