Šaker Amer - neosuđeni sužanj iz Gvantanama

“Ono što nas čini izuzetnim “, rekao je nedavno Barak Obama u govoru pitomcima Američke vojne akademije, “nije naša sposobnost da se dostojanstveno pridržavamo međunarodnih pravila i poštujemo zakone, već naša ogromna spremnost da ih potvrdimo svojim delima”, što su buduće američke vojne starešine pozdravile burnim aplauzom. “Stoga ću”, dodao je predsednik SAD, uz novi oduševljeni pljesak prisutnih, “nastaviti da se zalažem da se zatvori DŽitmo (Gvantanamo), jer se američke vrednosti i pravna tradicija protive beskrajnim zadržavanjem ljudi u našim zatvorima”.

Nekoliko dana posle ovog govora, petorica istaknutih talibanskih vođa i bliskih saradnika Osame bin Ladena, dotadašnjih zatvorenika u Gvantanamu, američkoj vojnoj bazi na Kubi, zamenjena su za jednog američkog vodnika, koga su pre pet godina zarobili talibani.

Oni su oslobođeni i napustili zloglasni američki zatvor u vojnoj bazi Gvantanamo na Kubi, ali takvu priliku nije dobio i Šaker Amer, državljanin Saudijske Arabije i stanovnik Velike Britanije, u kojoj mu je odobren stalni boravak. Njegov položaj je nepromenjen već skoro 14 i po godina, koliko je već “stanovnik” Gvantanama. Amera su novembra 2001. uhapsile snage NATO-a u DŽalalagadu (Pakistan), a na Kubu je doveden u februaru 2002. godine. Po dužini zatvoreničkog staža nadmašio je i zadržavanje dr Vojislava Šešelja u Hagu, uz jednu znatnu razliku : Šaker Amer nije nikada bio ni optužen, a kamoli suđen i osuđen.

On je rođen je 1968. u Saudijskoj Arabiji, iz koje je otišao kada je imao sedamnaest godina.Posle kraćeg boravka na Bliskom istoku i u Evropi, otišao je u Sjedinjene Američke Države, gde je i studirao. Za vreme rata u Persijskom zalivu 1991. godine bio je službeni prevodilac u američkoj vojsci. Kasnije se preselio u Englesku, gde se oženio Zinom, državljankom Velike Britanije, sa kojom ima četvoro dece (od kojih najmlađe nije ni video, jer je rođeno posle njegovog zarobljavanja). U Londonu je bio zaposlen kao prevodilac u advokatskim kancelarijama koje su se bavile slučajevima imigranata. U slobodno vreme pomagao je doseljenicima da nađu stan ili da se snađu u propisima engleskih imigracionih vlasti.

Amer je sa celom svojom porodicom 2001. otišao u Avganistan, gde je radio za jednu muslimansku dobrotvornu organizaciju, sve dok Amerikanci nisu pred kraj godine napali tu zemlju.

Vojnici NATO zatvorili su ga u DŽabalahadu 24. novembra 2001, a zatim mu, posle ispitivanja i mučenja (udaranja glavom o zid), ponudili da bira - hoće li da špijunira moguće džihadiste u Engleskoj ili da ostane u američkom zatvoru; on je odbio predlog da se bavi špijunskim radom,,te su ga prepustili Amerikancima. Oni su ga takođe ispitivali i teretili da je regrutovao borce za Al Kaidu, finansirao i pomagao tu terorističku organizaciju; najzad su ga poslali na Kubu, u Gvantanamo, u kome ne samo da nisu na snazi zakoni SAD, već uopšte ne važe nikakvi, te se zatvorenici mogu zadržavati bez vremenskog ograničenja i bez sudskog postupka.

Optužbe protiv Amera zasnovane su na na svedočenju jednog zatvorenika Gvantanama, za koga su američke sudije zaključile da je potpuno nepouzdan svedok. Po njemu, Amer se u vreme američkog bombardovanja nalazio u Gora Bori pored Osame Bin Ladena, ali on to nikada nije priznao. Kada je prebačen u Gvantanamo, njegova supruga Zin obolela je od depresije i mentalnih poremećaja. Amer joj je predlagao da se razvedu, ali ona nije na to pristala.

Prema dokumentima koja su se pojavila u javnosti novembra 2007. Vojni sud u Gvantanamu tereti ga da je predvodio odred boraca u Avganistanu za vreme bitke kod Gora Bore, kao i za saradnju sa nekim poznatim teroristima koji su već osuđeni na doživotnu robiju bez prava na pomilovanje.

Advokat Klajv Staford Smit, koji se bavi zastupanjem ljudskih prava, kaže da je iz objavljenih dokumenata sasvim jasno da su sve tačke optužnice neodržive na sudu. On podvlači da su podaci dobijeni iskazima nepouzdanog svedoka, a da je priznanje samog Amera iznuđeno mučenjem.

Bušova administracija priznala je kasnije da protiv njega nema verodostojnih dokaza.

Šakir Amer nikada nije ni bio optužen za neki određeni zločin, niti je izveden pred sud. Njegov advokat osnovano smatra da je on nevin. Bušova administracija pripremala je njegovo oslobađenje 2007, a Obamina 2009, ali obe su nameravale da ga izruče Saudijskoj Arabiji, što je on odbio. Zahtevao je da se vrati u Englesku, svojoj porodici. Da je bio engleski državljanin, morali bi da ispune njegov zahtev, ali kako je imao samo dozvolu za stalni boravak, ostao je u zatvoru.

Opisuju ga kao harizmatičnog vođu koji se otvoreno zalaže za prava svojih zatvorskih sapatnika, te je, nesumnjivo za odmazdu, bio više puta podvrgavan mučenju. Protestujući protiv uslova u zatvoru, često je štrajkovao glađu i skoro neprekidno boravio u samici. Izgubio je gotovo 40% svoje nekadašnje težine.

U novembru 2011. njegov advokat je izjavio da je Amer ostavljen da postepeno umire u Gvantanamu.

Dr Emili Keram, koja ga je početkom ove godine posetila u zatvoru, kaže u svom izveštaju da su kod njega uočljivi psihijatrijski simptomi izazvani dugim boravkom u zatvorenom prostoru .Oni ozbiljno utiču na pogoršanje njegovog mentalnog zdravlja, te je neophodno psihijatrijsko lečenje, uz obaveznu reintegraciju u porodicu i društvo, smanjenje Amerove izloženosti novim traumama i podsećanja na ono što je preživeo.

Dr Keram je podrobno opisala i zatvorenikove fizičke tegobe, među kojima i ozbiljan edem, koji, ukoliko se ne leči, može da ugrozi rad drugih vitalnih organa, posebno krvnih sudova.

Posle izveštaja dr Keram, Forin ofis (Ministarstvo spoljnih poslova Ujedinjenog kraljevstva) izdao je saopštenje u kome kaže da je više puta intervenisao tražeći da Šaker Amer bude oslobođen iz zatvora u Gvantanamu i da se vrati svojoj porodici. “Njegov slučaj ostaje od prvorazrednog značaja za Vladu UK, koja će nastaviti da zahteva od Vlade SAD da on bude hitno oslobođen i vraćen u Ujedinjeno kraljevstvo. Uvereni smo da Stejt department shvata svu ozbiljnost našeg zahteva da. g. Amer bude oslobođen.Sve odluke koje se tiču oslobađanja g. Amera, konačno, doneće Stejt department”. Koji, po svemu sudeći, mora godinama da razmišlja o njima. 

Pošto se Baraku Obami bliži kraj drugog mandata u Beloj kući, on možda i neće uspeti u svom nastojanju da se zatvori DŽitmo. Šakiru Ameru ostaje nada (a drugo ništa i nema) da će novi predsednik ili predsednica SAD takođe “ poštovati američke vrednosti i pravnu tradiciju koja ne dozvoljava beskrajno zadržavanje osumnjičenih u zatvoru”, i najzad ukinuti zloglasno mučilište u Gvantanamu. A ako to i ne učini, ništa ga (je) ne košta – da kao i njegov (njen) prethodnik – bar obeća, a zatvorenicima bez suđenja i bez presude - kako bog da.