Шакер Амер - неосуђени сужањ из Гвантанама

“Оно што нас чини изузетним “, рекао је недавно Барак Обама у говору питомцима Америчке војне академије, “није наша способност да се достојанствено придржавамо међународних правила и поштујемо законе, већ наша огромна спремност да их потврдимо својим делима”, што су будуће америчке војне старешине поздравиле бурним аплаузом. “Стога ћу”, додао је председник САД, уз нови одушевљени пљесак присутних, “наставити да се залажем да се затвори Џитмо (Гвантанамо), јер се америчке вредности и правна традиција противе бескрајним задржавањем људи у нашим затворима”.

Неколико дана после овог говора, петорица истакнутих талибанских вођа и блиских сарадника Осаме бин Ладена, дотадашњих затвореника у Гвантанаму, америчкој војној бази на Куби, замењена су за једног америчког водника, кога су пре пет година заробили талибани.

Они су ослобођени и напустили злогласни амерички затвор у војној бази Гвантанамо на Куби, али такву прилику није добио и Шакер Амер, држављанин Саудијске Арабије и становник Велике Британије, у којој му је одобрен стални боравак. Његов положај је непромењен већ скоро 14 и по година, колико је већ “становник” Гвантанама. Амера су новембра 2001. ухапсиле снаге НАТО-а у Џалалагаду (Пакистан), а на Кубу је доведен у фебруару 2002. године. По дужини затвореничког стажа надмашио је и задржавање др Војислава Шешеља у Хагу, уз једну знатну разлику : Шакер Амер није никада био ни оптужен, а камоли суђен и осуђен.

Он је рођен је 1968. у Саудијској Арабији, из које је отишао када је имао седамнаест година.После краћег боравка на Блиском истоку и у Европи, отишао је у Сједињене Америчке Државе, где је и студирао. За време рата у Персијском заливу 1991. године био је службени преводилац у америчкој војсци. Касније се преселио у Енглеску, где се оженио Зином, држављанком Велике Британије, са којом има четворо деце (од којих најмлађе није ни видео, јер је рођено после његовог заробљавања). У Лондону је био запослен као преводилац у адвокатским канцеларијама које су се бавиле случајевима имиграната. У слободно време помагао је досељеницима да нађу стан или да се снађу у прописима енглеских имиграционих власти.

Амер је са целом својом породицом 2001. отишао у Авганистан, где је радио за једну муслиманску добротворну организацију, све док Американци нису пред крај године напали ту земљу.

Војници НАТО затворили су га у Џабалахаду 24. новембра 2001, а затим му, после испитивања и мучења (ударања главом о зид), понудили да бира - хоће ли да шпијунира могуће џихадисте у Енглеској или да остане у америчком затвору; он је одбио предлог да се бави шпијунским радом,,те су га препустили Американцима. Они су га такође испитивали и теретили да је регрутовао борце за Ал Каиду, финансирао и помагао ту терористичку организацију; најзад су га послали на Кубу, у Гвантанамо, у коме не само да нису на снази закони САД, већ уопште не важе никакви, те се затвореници могу задржавати без временског ограничења и без судског поступка.

Оптужбе против Амера засноване су на на сведочењу једног затвореника Гвантанама, за кога су америчке судије закључиле да је потпуно непоуздан сведок. По њему, Амер се у време америчког бомбардовања налазио у Гора Бори поред Осаме Бин Ладена, али он то никада није признао. Када је пребачен у Гвантанамо, његова супруга Зин оболела је од депресије и менталних поремећаја. Амер јој је предлагао да се разведу, али она није на то пристала.

Према документима која су се појавила у јавности новембра 2007. Војни суд у Гвантанаму терети га да је предводио одред бораца у Авганистану за време битке код Гора Боре, као и за сарадњу са неким познатим терористима који су већ осуђени на доживотну робију без права на помиловање.

Адвокат Клајв Стафорд Смит, који се бави заступањем људских права, каже да је из објављених докумената сасвим јасно да су све тачке оптужнице неодрживе на суду. Он подвлачи да су подаци добијени исказима непоузданог сведока, а да је признање самог Амера изнуђено мучењем.

Бушова администрација признала је касније да против њега нема веродостојних доказа.

Шакир Амер никада није ни био оптужен за неки одређени злочин, нити је изведен пред суд. Његов адвокат основано сматра да је он невин. Бушова администрација припремала је његово ослобађење 2007, а Обамина 2009, али обе су намеравале да га изруче Саудијској Арабији, што је он одбио. Захтевао је да се врати у Енглеску, својој породици. Да је био енглески држављанин, морали би да испуне његов захтев, али како је имао само дозволу за стални боравак, остао је у затвору.

Описују га као харизматичног вођу који се отворено залаже за права својих затворских сапатника, те је, несумњиво за одмазду, био више пута подвргаван мучењу. Протестујући против услова у затвору, често је штрајковао глађу и скоро непрекидно боравио у самици. Изгубио је готово 40% своје некадашње тежине.

У новембру 2011. његов адвокат је изјавио да је Амер остављен да постепено умире у Гвантанаму.

Др Емили Керам, која га је почетком ове године посетила у затвору, каже у свом извештају да су код њега уочљиви психијатријски симптоми изазвани дугим боравком у затвореном простору .Они озбиљно утичу на погоршање његовог менталног здравља, те је неопходно психијатријско лечење, уз обавезну реинтеграцију у породицу и друштво, смањење Амерове изложености новим траумама и подсећања на оно што је преживео.

Др Керам је подробно описала и затвореникове физичке тегобе, међу којима и озбиљан едем, који, уколико се не лечи, може да угрози рад других виталних органа, посебно крвних судова.

После извештаја др Керам, Форин офис (Министарство спољних послова Уједињеног краљевства) издао је саопштење у коме каже да је више пута интервенисао тражећи да Шакер Амер буде ослобођен из затвора у Гвантанаму и да се врати својој породици. “Његов случај остаје од прворазредног значаја за Владу УК, која ће наставити да захтева од Владе САД да он буде хитно ослобођен и враћен у Уједињено краљевство. Уверени смо да Стејт департмент схвата сву озбиљност нашег захтева да. г. Амер буде ослобођен.Све одлуке које се тичу ослобађања г. Амера, коначно, донеће Стејт департмент”. Који, по свему судећи, мора годинама да размишља о њима. 

Пошто се Бараку Обами ближи крај другог мандата у Белој кући, он можда и неће успети у свом настојању да се затвори Џитмо. Шакиру Амеру остаје нада (а друго ништа и нема) да ће нови председник или председница САД такође “ поштовати америчке вредности и правну традицију која не дозвољава бескрајно задржавање осумњичених у затвору”, и најзад укинути злогласно мучилиште у Гвантанаму. А ако то и не учини, ништа га (је) не кошта – да као и његов (њен) претходник – бар обећа, а затвореницима без суђења и без пресуде - како бог да.