Rusija između Kine i Evropske unije

Prvi potezi Vladimira Putina u njegovom trećem predsedničkom mandatu svedoče o promenama odnosa Rusije, EU i SAD. Nov spoljnopolitički pristup Rusije i dalje predviđa saradnju sa Zapadom, ali jasno naznačava da odnosi sa EU, SAD, NATO neće biti prioritet. Projekat Evroazijske unije će sasvim sigurno biti jedna od glavnih ideoloških vizija sadašnjeg mandata Putina, a Rusija će, pored prostora bivšeg Sovjetskog Saveza, težište svoje spoljne politike preneti i na Kinu i Indiju.

Posle inauguracije 7. maja, Putin je najpre posetio Minsk, Berlin i Pariz, a ignorisao učešće na Samitu G 8 u Kemp Dejvidu. Posete Belorusiji, Nemačkoj i Francuskoj nisu imale karakter državnih poseta, koju je imala poseta Kini, od 4. do 7. juna. Tom prilikom održan je i samit Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS) u Pekingu, a ruski predsednik i kineski lider Hu Đintao su postigli niz važnih dogovora koji su odnos dve države uzdigli na viši nivo. Kao odgovor na pojačano prisustvo i strategiju SAD u ovom delu sveta, Rusija i Kina su usaglasile stavove i buduće aktivnosti vezane za pitanje bezbednosti azijsko-pacifičkog regiona, a njihova saradnja bi trebalo da omogući blokiranje uticaja SAD na tom prostoru. Rusija je tradicionalno imala prijateljske odnose i sa Indijom, koje rukovodioci dveju zemalja karakterišu kao privilegovano strateško partnerstvo. Ove godine, Rusija će snabdeti Indiju sa oružjem i opremom vrednim 8 milijardi dolara, što je 60 posto celokupnog ruskog izvoza oružja i 80 odsto ukupnog indijskog uvoza naoružanja, a u avgustu u Burjatiji će se održati zajedničko rusko-indijska vežba „Indra 2012.“

Dok Moskva jača odnose sa dve azijske sile, u isto vreme odnosi sa dosadašnjim partnerima iz EU i SAD postaju sve hladniji. Uprkos najavama o resetovanju odnosa, tvrd stava Rusije o Siriji uneo je veliku nervozu u Briselu i Vašingtonu, dok su Hilari Klinton i Sergej Lavrov nedavno čak razmenili optužbe o slanju oružja i pomaganju zaraćenim stranama u toj zemlji. Sirija je bila i jedna od tema nedavno završenog samita EU – Rusija u Sankt Peterburgu, gde je Putin jasno stavio do znanja da se neće ni pedalj pomeriti sa sadašnje pozicije prema Damasku. Rusija i EU su međusobno snažno povezani, ali sporovi oko pitanja energije, trgovine, pristupa tržištima i ljudskih prava sprečavaju sklapanje novog međusobnog sporazuma, koji bi otvorio mogućnost stvaranja slobodne trgovinske zone od Lisabona do Vladivostoka.

Samit je bio prilika da se sazna kaku će vrstu odnosa dve strane negovati tokom narednih šest godina Putinovog mandata, a ruski predsednik je od zvaničnika EU tražio da razbiju stereotipe o Rusiji i poručio da je istinsko partnerstvo moguće samo nakon ukidanja viza. Čini se, međutim, da bi Evropska unija želela da gradi partnerstvo sa Rusijom, ali ne sa Putinom na čelu. Uporedo sa razgovorima zvaničnika, medijski napadi na ruskog predsednika postaju sve jači, a zapadani mediji detaljno i sa oduševljenjem podržavaju zvezde ruske vanparlamentarne opozicije i proteste protiv predsednika. Novi ruski Zakon o javnim skupovima, koji za neodobrene skupove predviđa višestruko veće novčane kazne od onih koje su dosad važile, izazvao je lavinu protesta i optužbi iz EU, iako slični zakoni postoje u mnogim zemljama Unije. Na testu su takođe i odnosi Rusije sa Nemačkom, koji su ključni i za odnos sa celom EU, koji uprkos velikoj privrednoj razmeni i nedavnom susretu Putina i Angele Merkel, ne mogu biti okarakterisani kao srdačni. Nedeljnik „Špigel“ je čak napisao da se odnosi Rusije i Nemačke približavaju novom ledenom dobu, jer, iako Nemačka zavisi od Rusije više nego ranije, Angela Merkel više nema poverenja u Putina i želi da ojača njegovu opoziciju. Iz nemačke perspektive, lideri u Moskvi ne razumeju da Rusija više nije globalna sila i da joj je potrebna Evropa kao pouzdan partner. S druge strane, Kremlj situaciju vidi drugačije – Putin i njegovi savetnici smatraju da uticaj Zapada na svetsku politiku slabi, i da je zapadni model prošao svoj zenit.

Suočen sa upornim stavom Zapada da Rusija u međusobnim odnosima može biti samo mlađi partner, Moskva se okreće istoku, i stvaranju čvrstog saveza sa Kinom. Zajednički protivnici i rivali ipak ne mogu da eliminišu probleme koji se javljaju u odnosima ove dve zemlje, koje će Moskva i Peking morati da reše da bi čvrsto strateško partnerstvo bilo moguće na duže staze.