Pobeda Trampa je osveta marginalizovanog belog muškarca i američkih tranzicionih gubitnika

Trump is dump!

Da budemo načisto-Tramp je klovn, egocentrik, primitivac i populista. Dodajte tome i manipulator,seksista, prevarant, rasista…

Kako je onda uspeo da pobedi na izborima u deceniji potpune političke afirmacije i partijski jednostrane opredeljenosti milenijalaca, migranata, LGBT aktivista, afro-amerikanaca, Holivuda, silikonske doline?

Pobeda Trampa je pobede bele Amerike. Za njega je glasalo najviše belaca u istoriji američke izborne trke. Da paradoks bude još veći-iako je za protivkandidata imao, opet po prvi put u istoriji, ženu-dobio je više glasova belkinja od belkinje Hilari! Trećina Hispan – amerikanaca dalo je poverenje čoveku koji je svoju kampanju započeo tvrdnjom da će proterati 11 miliona iligalnih migranata i da će izgraditi zid na granici prema Meksiku, koji će finansirati ova zemlja neradnika, kriminalaca i silovatelja! Gubitnici tranzicije, otpadnici niže srednje klase koji nisu preživeli Obaminu sanaciju strahovitih posledica svetske ekonomske krize, beskućnici, nezaposleni – glasali su za čoveka koji je „težak“ nekoliko milijardi dolara, koji živi u vilama i sopstvenim hotelima širom Amerike, koji je oženio manekenku kao trofej-suprugu i čija je upozoravajuća referenca u biznisu da je već nekoliko puta bankrotirao.

I uzalud sada demokrate žale što nisu glasali za Sandersa jer je bio isuviše levo orjentisan i etiketiran kao socijalista što je najgora politička stigma za prosečnog američkog glasača. Ili što nisu kandidovali Bajdena, najpopularnijeg demokratu koji je sigurno mogao da pobedi u rodnoj Pensilvaniji, ključnoj sving-državi koja je i prevagnula protekle izbore. Ili što nisu napali Trampa da želi pomoću državnog udara da se dokopa vlasti jer su se u izbor za predsednika Amerike uključile i tajne službe bezbednosti. Hilari je bila hakovana od strane ruskih specijalaca i tempirano napadnuta od strane „belog“ FBI ( 80% belaca radi u ovoj agenciji), koji je nekoliko dana pred izbore obnovio istragu u vezi famoznih mejlova sa privatnog servera nekadašnje državne sekretarke.

 Bez obzira na sve to, Hilari nije dorasla izazovu koji glasi – kako prosečni beli Amerikanac može da se poistoveti sa čovekom koji je milijarder, koji je uspeo upravo u korumpiranom sistemu koji je ostavio milione na cedilu, koji je čistokrvni predstavnik američke buržoazije koja je odvojena od siromašnih, običnih građana po svom načinu života, sistemu vrednosti i političkim stavovima.

 Tramp je znao sve svoje slabosti. Zato je i igrao na kartu evidentnih kontrasta. Ako se obraća siromašnom sloju – nudeći im poslove koje su im otele zle, multinacionalne korporacije. Iako je sam zapošljavao migrante iz Poljske i Meksika, iako je i sam iznosio i kapital i poslove iz Amerike. Ako se obraća belcima, ponudiće im najekstremniju migrantsku politiku – deportaciju i zid.Ako se obraća poslodavcima – on je jedan od njih, slično se sličnom raduje.

 I svako obraćanje, svaka njegova ponuda izazivala je duboku podelu američkog društva. Ta polarizacija je i ključ Trampovog uspeha.

 Kredo Trampove politike je konfrontacija umesto koordinacije. On je prvo morao da pobedi kandidate unutar svoje partije. Nije štedeo uvrede kojima je napadao ratnog heroja Mekejna, predesnika Senata Rajana ili novu mladu nadu Rubija. Jedan za drugim padali su pred čovekom koji je postajao veći i jači od same stranke. Činilo se da ako ga Republikanci ne podrže da se neće oporaviti od novog poraza sigurno još deceniju, ako ne i duže.Zato je Tramp zapravo kandidat treće partije. Upravo ono što je falilo američkoj političkoj sceni.

 Trump je isuviše sirov, neartikulisan, nekonzistentan da bi predstavljao postojeći konzervativni establišment. Ali je vreme posle Obame, vreme neizvesnosti i tektonskih geopolitičkih promena, vreme u kojem ne uspevaju stari recepti.Ovo je vreme za nešto novo, za nekog autsajdera, za nekog ko ne poštuje pravila. Ovo je vreme kada utakmicu ne dobija fer plej. Sudija je odavno pobegao da ga ne bi linčovali, igrači su poskidali dresove i beže u svlačionice, a gnevna publika je probila ogradu i utrčala na teren.Ta publika izvikala je Trampa za svog neprikosnovenog vođu.

 Promene u Americi po sistemu spojenih sudova uvek uzrokuju promene u celom svetu. Evropa je pred izborima. Mari le Pen i njoj slični nadaju se da će ih cunami pokrenut sa druge obale Atlantika tramportovati na vrh piramide sa koje će i oni pokušati da svoje države učine „odličnim“.

 Srbija nikada nije oskudevala u populistima i nacionalistima opšte prakse. Ako je u Americi predrevolucionarno stanje, u Srbiji je kao u kotlu. Ovo je plodno tlo za nove podele, za govor mržnje prema političkim protivnicima,za netrpeljivost prema nacionalnim zajednicama. Trampologija je predmet koji se ovde izučava i primenjuje godinama unazad. Od zelene salate Bogoljuba Karića (Tramp se u kampanji hvalio svojim prehrambenim proizvodima), preko Vučićevog dizanja Beogradske kule (simbol Trampove imperije je Trump tower) do Šešeljevog pojavljivanja u rijaliti programima (Tramp je svetski poznat po „Pomoćniku“).

 Ako Evropa dozvoli da joj Veliki brat poseje Trampologe u doba kada se suočava sa ekonomskom, migrantskom i identitetskom krizom onda će zaličiti na Evropu tridesetih godina. Tada je kontinent bio mozaik različitih vrsta diktatura. Od mediteranskih – Portugal, Italija, Španija, Grčka, do srednjeevropskih – Horti, Antoanesku, Hitler. Ni Balkan tome ne može odoleti, jer se već ostvaruje dobra saradnja sa gospodarima državica nastalih posle raspada istočnog bloka.U Srbiji Vučić, u Makedoniji Ivanov, u Crnoj Gori Đukanović, u Mađarskoj Orban.

Tridesete godine dvadesetog veka kao da se polako vraćaju i u ovom stoleću. Nadam se da nam se četrdesete neće ponoviti.