Кина на Блиском истоку

Ново пословно чвориште на северу Кувајта названо Свиленград, односно Мадинат ал-Харир („Silk City“), биће завршено до 2035. године и служиће као једна од главних тачака западноазијског дела економског појаса дуж Пута свиле и Поморског пута свиле за XXI век. Свиленград је 36 километара удаљен од града Кувајта, а заједнички га развијају кинеске и кувајтске компаније. Два града, преко Кувајтског залива, повезиваће мост шеика Џабера ел Ахмеда, ослоњен на дваострва.

У Свиленграду је у плану и изградња облакодера „Хиљаду једна ноћ“, високог тачно 1.001 метар, слободне привредне зоне Пута свиле, одмаралишта, градског пословног центра, изложбених и сајамских простора и спортских објеката. Све то простираће се на око 250 квадратних километара и коштаће око 25 милијaрди кувајтских динара, односно преко 80 милијарди долара¹⁾.

Саудијска Арабија, Египат, Иран

Кина са изграђеним ослонцима у Африци развија тесну сарадњу са земљама Блиског истока, попуњавајући надомак Европе неопходан простор за спровођење привредне и геополитичке визије коју познајемо као економски појас дуж Пута свиле и Поморског пута свиле за XXI век. Свакако не случајно, кинески председник Си Ђинпинг 2016. године прво је посетио Саудијску Арабију, Египат и Иран. Прва и последња станица његове блискоисточне турнеје (19–23. јануар) односи се на земље са којима Кина жели да појача сарадњу. Саудијска Арабија погођена је последњих година падом цена нафте на светским тржиштима, али и политичким превирањима, те чињеницом да предводи коалицију која бомбардује Хуте у Јемену.

Са друге стране, шиитски и персијски Иран представља можда кључну земљу региона. Техерану су непосредно пре посете кинеског председника укинуте санкције УН. Кина је, подсетимо, уз Русију одиграла веома конструктивну улогу у решавању питања иранског нуклеарног програма. Данас је Иран једна од најперспективнијих земаља Блиског истока. Не само због великих природних богатстава већ и због чињенице да Иранци спадају међу најобразованије људе на свету.

Посета Си Ђинпинга Ријаду и Техерану означила је почетак успостављања свеобухватних стратешких односа Кине са овим земљама, упркос њиховој геополитичкој сучељености. Саудијски краљ Салман бин Абдулазиз ел Сауд додао је да ће два народа имати користи од проширења веза и да његова земља подржава иницијативу за успостављање економског појаса дуж Пута свиле и Поморског пута свиле за XXI век²⁾.

Си Ђинпинг је у Ријаду разговарао и са Латифом бин Рашид ел Зајанијем, генералним секретаром Савета за сарадњу Арапских земаља Персијског залива, и са Ијадом Амином Маданијем, главним секретаром Организације исламске сарадње³⁾.

Поред тога, кинески министар спољних послова Ванг Ји разговарао је са саудијским министром спољних послова Аделом ел Џубеиром, обелоданивши да су председник Си Ђинпинг и краљ Салман бин Абдулазиз ал Сауд договорили оснивање Комитета на високом нивоу који ће руководити сарадњом између Кине и Саудијске Арабије⁴⁾.

У Египту Си Ђинпинг је разговарао са председником те земље Абделфатахом ел Сисијем и премијером Шерифом Исмаилом. Повод за посету било је и обележавање 60-годишњице успостављања дипломатских односа Кине и Египта. Си Ђинпинг се у Египту заложио за повезивање развојних стратегија и визија, те на усредсређење на инфраструктурну сарадњу и сарадњу у области производних капацитета.

„Кина је спремна да учествује у кључним пројектима у Египту укључујући изградњу коридора у подручју Суецког канала", рекао је том приликом Си Ђинпинг, додајући да се Кина залаже и за јачање сарадње у области трговине, финансија, технологије, енергије, развоја људских ресурса и безбедности.

Важност и потенцијали Техерана

Кинески председник Си Ђинпинг у Техерану је разговарао са председником Ирана Хасаном Роханијем. Двојица председника разменила су мишљења о међународним и регионалним питањима, сагласивши се да две земље успоставе свеобухватно стратешко партнерство како би унапредиле развој билатералних односа и подигле га на нови ниво. Си Ђинпинг је подвукао да се две земље доследно узајамно подржавају и да ће Кина наставити сарадњу са Техераном у областима политике, енергетике, трговине, изградње инфраструктуре, безбедности и културе у оквиру иницијативе за успостављање економског појаса дуж Пута свиле и Поморског пута свиле за XXI век.

Рохани је подвукао да је Си Ђинпинг први лидер стране земље који је посетио Иран након доношења споразума о иранском нуклеарном питању. Иран обраћа пажњу на кинеску улогу у решавању глобалних питања и одржаће сарадњу у свим областима, активно учествујући у остварењу иницијативе за успостављање економског појаса дуж Пута свиле и Поморског пута свиле за XXI век.

Након сусрета, лидери две земље потписали су Меморандум о сарадњи у оквиру иницијативе за успостављање економског појаса дуж Пута свиле и Поморског пута свиле за XXI век и Декларацију о успостављању свеобухватног стратешког партнерства⁶⁾.

Си Ђинпинг је у Техерану и са врховним вођом те земље Алијем Каменејем. Нагласивши да две земље негују дугу историју пријатељске размене, Си Ђинпинг је рекао да ће Кина увек бити поуздан партнер у сарадњи са Ираном и да је спремна да продуби билатералну сарадњу у свим областима. Кинески председник је истакао и да су две земље природни партнери у остварењу иницијативе за успостављање економског појаса дуж Пута свиле и Поморског пута свиле за XXI век. Уз то, Си Ђинпинг је позвао две стране да јачају сарадњу у областима инфраструктуре, међусобне повезаности, производних капацитета и енергетике, додавши да ће Кина непогрешиво пратити пут мирног развоја, придржавајући се независне и мирне спољне политике⁷⁾.

Интереси дубљи од енергетских

Из предоченог прегледа блискоисточне турнеје Си Ђинпинга следи да Кина гаји дубље интересе у том делу света и да ти интереси надмашују сарадњу у области енергетике. Не треба сметнути с ума да нафта са Блиског истока чини половину кинеског увоза овог енергента. Кина је на Блиском истоку уочила недовољно развијену инфраструктуру. Према Ву Сикеу, бившем кинеском специјалном изасланику за Блиски исток, инфраструктура је насушна потреба за економски и друштвени развој овог региона. Темељ инфраструктурне сарадње са блискоисточним земљама, по Ву Сикеу, налази се у чињеници да кинеске компаније сарађују са арапскимземљама већ дуже време⁸⁾.

Професор Ву Бингбинг са Пекиншког универзитета дели ово мишљење и истиче да кинеска иницијатива за успостављање економског појаса дуж Пута свиле и Поморског пута свиле за XXI век пружа добру прилику за ширење привредне и трговинске сарадње Кине и земаља Блиског истока, јер је у том подручју присутан велики дефицит инфраструктуре, као резултат санкција, економских тешкоћа и безбедносних проблема.

Према његовом мишљењу, неке од блискисточних земаља имају потребу да убрзају индустријски развој, понукане повећањем броја становника и вишком радне снаге. По њему су инфраструктурна сарадња и унапређење индустрије две области у којима се Кина и иницијатива за успостављање економског појаса дуж Пута свиле и Поморског пута свиле за XXI век укрштају са потребама блискоисточних земаља. Ву Бингбинг посебно истиче перспективу развоја сарадње у области изградње железница, помињући као пример другу фазу изградње супербрзе пруге Анкара–Истанбул и пројекат изградње лаких шинских система у Меки.⁹⁾.

Кинески експерт Ли Гуофу, директор блискоисточних студија на Кинеском институту међународних студија, каже да је најбољи део иницијативе за успостављање економског појаса дуж Пута свиле и Поморског пута свиле за XXI век у ствари везивање кинеског са развојем осталих земаља¹⁰⁾.

За слободан развој, без страних интервенција

Према мишљењу кинеских експерата, ширење сарадње са Блиским истоком допринеће отварању нових радних места у региону, за шта би, с обзиром на безбедносне и миграционе околности, лако могла да буде заинтересована и Европска унија.

Професор Ву Бингбинг истиче да је Кина у региону Блиског истока усредсређена на економију, трговину и развој. За разлику од ње, наводи Ву Бингбинг, западне земље на Блиском истоку углавном штите политичке и безбедносне интересе. Кинеска фокусираност наекономију, трговину и развој помаже земљама региона да реше домаће и регионалне проблеме на свој начин¹¹⁾.

Као пример, он наводи случај Ирака, где Кина није прекинула сарадњу са том земљом, чак и онда када је Исламска држава у њој направила пустош, угрожавајући чак и Багдад. Влада Ирака такво држање Кине оценила је као највећи могући допринос националној стабилности¹²⁾.

На сличан начин свакако се може оценити држање Кине у сиријском сукобу. Она даје снажну подршку борби против тероризма и праву сваке земље да сама одлучује о својој судбини.

Не треба заборавити ни да је Си Ђинпинг, говорећи у Каиру пред представницима Арапске лиге, рекао да је палестинско питање кључно за мир на Блиском истоку и да се Кина залаже за проналажење његовог правичног решења.

„Ако међународна заједница жели мир и окончање сукоба, мора да помогне наставак мировних преговора, спровођење мировних споразума и мора да се обавеже да ће бити постигнута правичност и правда“, рекао је Си Ђинпинг

Кинески експерти сматрају да западне земље треба кривити за садашње стање. Оне на Блиски исток гледају кроз колонијалну и империјалистичку призму, док Кина у међународним институцијама брани право блискоисточних и афричких држава на слободан развој, без страних интервенција. Дакле, реч је о кинеској политици подстицања развоја и подизању животног стандарда, без исцрпљивања ресурса и богатства региона.

Извори

1. www.e-architect.uk (подаци о пројекту); „China's Belt and Road initiative boosts Mideast development“, „Синхуа“ и „Чајна дејли“, 19. јануар 2016.

2. „Kina i Saudijska Arabija šire saradnju“, ЦРИ, 20. јануар 2016.

3 „Si Đinping se sastao Ijadom Madanijem“; „Si Đinping u državnoj poseti Saudijskoj Arabiji“, ЦРИ, 20. јануар 2016.

4. „Komitet visokog nivoa između Kine i Saudijske Arabije“, ЦРИ, 21. јануар 2016.

5. „Susret kineskog i egipatskog predsednika“, ЦРИ, 22. јануар 2016.

6 Kina i Iran uspostavili sveobuhvatno strateško partnerstvo, ЦРИ, 24. јануар 2016.

7. „Kina i Iran za unapređenje saradnje”, ЦРИ, 24. јануар 2016.

8. „China's Belt and Road initiative boosts Mideast development“, „Синхуа“ и „Чајна дејли“, 19. јануар 2016.

9. Ибидем.

10. Ибидем.

11. Ибидем.

12. Ибидем.

13. Chinese president's Mideast visit backs Palestinian cause“, Чајна дејли“, 24. јануар 2016.

Остали извори

1. „Nakon S. Arabije Si Đinping stigao u Egipat“, ЦРИ, 21. јануар 2016.

2. „Si poziva kineske kompanije da se uključe u velike projekte u Egiptu“, ЦРИ, 21. јануар 2016.

3. Chinese wisdom for Middle East problems, „Синхуа“, „Чајна дејли“, 24. јануар 2016.