Bljesak Hirošime

Danas smo se okupili da odamo poštu žrtvama najubojitijeg dela koje je ljudska ruka ikada počinila, i da izrazimo našu solidarnost sa preživelima, hibakusama.

Ko god stane u senku spomenika Atomske kupole, ne može a da ne bude preplavljen neizmernom patnjom žitelja Hirošime - mnogobrojnih muškaraca, žena i dece koji su se našli na udaru najrazornije mašine za ubijanje upotrebljene u analima istorije.

Počelo je kao zaslepljujući bljesak svetlosti. Potom, kako je oblak u obliku pečurke počeo da raste, drugi, pun čađi i krhotine obavio je grad. Usledili su požari koji su se munjevito širili, stvarajući udare vrelog vazduha i pepelne kiše.

Ljudska bića se ničim nisu mogla odbraniti od takve sile.

Čitavi životi hibakusa - ono što su znali; oni koje su voleli - sve je nestalo.

Uprkos tome, odbili su da podlegnu, verujući da život ipak pobeđuje - čak i u Hirošimi - gde je najsmrtniji od svih užasa došao po svoje.

Dame i gospodo,

Otpornost i dostojanstvo hibakusa je nepresušni izvor inspiracije čovečanstvu za izgradnju sveta bez nuklearnog oružja.

Prva rezolucija koju je usvojila Generalna skupština UN pozvala je na eliminaciju atomskog i svakog drugog naoružanja za masovno unišavanje.

Uprkos tome, sve do današnjeg dana, nastavljamo da živimo suočeni sa pretnjom potpunog razaranja.

Verujem da međunarodna pažnja mora ostati usmerena na ovu drastičnu opasnost po svetski mir.

Čast mi je što sam zadužen da organizujem prvi sastanak svetskih lidera u istoriji Generalne skupštine na temu nuklearnog razoružanja koji će se održati u septembru ove godine.

Nadam se da će to biti značajan korak ka ispunjenju cilja da se svet oslobodi atomskog oružja, kako se patnje Hirošime i Nagasakija od pre 68 godina nikada više ne bi ponovile.

Dame i gospodo,

U blizini moje kancelarije u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku, nalazi se Vrt ruža, na čijem ulazu stoji Japansko zvono mira. Iskovano je nedaleko odavde, od novčića iz 60 različitih zemalja - uključujući i moje - Srbije.

Zvono je smešteno u strukturu koja podseća na tradicionalni sintoistički hram. Na njegovoj površini je uklesan jednostavan, dostojanstven natpis : “Neka živi potpuni mir u svetu”. 

Svakog septembra, ono zazvoni u čast simbolicnog podsećanja na ovu uzvišenu težnju čovečanstva.

Njegova zvonjava poziva da se smogne snaga koja će potisnuti ogorčenje, pronađje volja da se ne posegne za osvetom, i stvori odlučnost da se ostvari pomirenje.

To je cilj za koga su se hibakuse svih ovih godina dostojanstveno zalagale, dajući time viši smisao žrtvi svojih najmilijih.

To je, verujem, cilj kojem se svi mi koji dođemo na ovo osvećeno mesto moramo iznova posvetiti, uprkos znanju da će on verovatno ostati neispunjen za još mnogo godina; u nadi da će i buduće generacije prihvatiti sve što on predstavlja, i tako nas približiti danu kada će konačno zavladati potpuni mir u svakom delu ove planete. 

(Govor Vuka Jeremića na komemoraciji žrtvama Hirošime)