понедељак, 23. децембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Отворено писмо председнику Обами
Савремени свет

Отворено писмо председнику Обами

PDF Штампа Ел. пошта
Мајкл Мур   
четвртак, 03. децембар 2009.

(CommonDreams.org, 30.11.2009)

Драги председниче Обама,

Да ли заиста желите да будете нови “ратни председник“? Ако сутра увече (у уторак, 1. децембра, у 20 сати) одете у Вест Поинт[1] и најавите да повећавате број а не повлачите трупе из Авганистана, онда сте, једноставно и јасно, нови “ратни председник“. А тиме ћете учинити најгоре што можете учинити: уништићете наде и снове многих милиона људи који су их у Вас имали. Само једним говором претворићете у разочаране цинике масу младих људи који су били кичма Ваше кампање. Научићете их да је тачно оно што су увек чули – да су сви политичари исти. Молим Вас, кажите да није тако.

Није Ваша дужност да радите оно што Вам генерали кажу. Нашу владу воде цивили. МИ кажемо Генералштабу шта да уради – а не обрнуто.То је онако како је генерал Вашингтон инсистирао да треба да буде. То је оно што је председник Труман рекао генералу МекАртуру (MacArthur) када је овај хтео да изврши инвазију Кине[2]. „Отпуштен си!“, казао је Труман, и то је било то. Требало је да и отпустите генерала МекКристала (McChrystal) онда када се обратио штампи да Вас предухитри, и тада казао шта ВИ морате урадити. Дозволите да будем директан. Ми волимо наше момке у оружаним снагама, али ј...но (f*#&in') мрзимо те генерале, почев од Вестморланда (Westmoreland)[3] у Вијетнаму, па... богами чак и Колина Пауела (Colin Powell)[4], јер тај је лагао Уједињеним нацијама, показујући лажне планове [ирачког] оружја масовног уништавања (касније је молио за опроштај тог греха).

Дакле, сада се осећате сатераним у ћошак. Пре тридесет година, а годишњица је пала баш у прошли четвртак на Дан захвалности (Thanksgiving), совјетским генералима је на ум пала ова сјајна идеја: „`Ајд` да упаднемо у Авганистан!“ Е, па, испало је да је то био и последњи ексер мртвачког сандука СССР-а.

Има разлога зашто Авганистан не зову „Држава башти“ ["Garden State"][5], мада би вероватно и могли, узимајући у обзир да је брат корумпираног председника Карзаија – кога ми иначе подржавамо – уплетен у трговину хероином и узгајање мака. Надимак Авганистана је “Гробље империја“. Ако не верујете – телефонирајте Британцима. Препоручио бих вам и да телефонирате Џингис Кану, али сам му загубио број. Ипак, имам Горбачовљев број. Ево га: + 41 22 789 1662. Сигуран сам да би Вам он могао напунити уши о историјској грешки коју се спремате да учините.

Уз наш економски колапс из кога излаз није на видику, и жртвовањем наших драгоцених младих људи и жена на олтар ароганције и похлепе, слом ове велике цивилизације коју називамо “Америка“ пуним ће гасом јурити у заборав –ако Ви постанете “ратни председник“. Империје никада нису свесне да [им] је крај близу, све док до њега не дође. Империје замишљају да ће применом веће зле силе натерати незнабошце (дивљаке?) да се придржавају правила понашања – а то, пак, никада нема жељеног дејства. Незнабошци их обично самељу.

Бирајте опрезно, председниче Обама. Баш Ви, од свих људи, знате да то не мора да се тако одигра. Још увек имате неколико сати да послушате своје срце и свој бистри ум. Ви знате да ништа доброг не може доћи од слања још више трупа преко земљине полукугле – на места која ни ви ни они не разумеју, како бисте постигли циљ који ни ви ни они не схватате.То можете интуитивно осетити.

Ја знам да Ви знате да је у Авганистану остало МАЊЕ од стотину чланова Ал Каиде! Зар сто хиљада војника да покушава да скрши стотину момака који живе по пећинама? Ма, јесте ли озбиљни? Јесте ли се напили Бушовог Kool-Aid[6] напитка? Ја одбијам да верујем у то.

Ваша потенцијална одлука да распирите рат (док тврдите да то чините како бисте могли да “прекинете рат“) више ће допринети уклесавању успомене на Вас него било шта што сте казали и урадили током Ваше прве године. Можда ће проћи ово Ваше бацање коске Републиканцима и оној коалицији надежника и безнадежника – и ова држава ће се поново наћи у рукама мрзитеља, и то још брже него што можете рећи „пиксла!“

Бирајте пажљиво, господине Председниче. Коалиција бизнис корпорација која Вас подржава ће Вас напустити чим буде јасно да сте Ви само председник за само један изборни термин и да ће се држава поново наћи у рукама уобичајених идиота који играју како оне свирају. То може бити већ у среду ујутро.

Ми – народ, још увек Вас волимо. Ми – народ, још увек имамо трачак наде. Али ми – народ, то више не можемо да издржимо. Не можемо да издржимо Ваше стално попуштање, мада смо Вас изабрали великом већином која је бројала милионе гласова да дођете на то место и обавите посао. Који је део те “лавине победе“ који не разумете?

Немојте се заносити да ћете слањем нешто више трупа у Авганистан задобити поштовање оних мрзитеља. Они се неће зауставити све док ова земља не буде растргана и док и последњи долар не буде исцеђен из сиротиње и оних који ће то убрзо постати. Могли бисте послати и милион војника тамо, а лудачка Десница још увек не би била сретна. Још увек бисте били жртва њиховог непрестаног отрова на мрзитељском радију и телевизији – јер без обзира шта чините, Ви не можете променити ону ствар која изазива њихово беснило[7].

Мрзитељи нису они који су Вас изабрали, и њих не можете придобити напуштајући нас остале.

Председниче Обама, дошло је време да се вратите. Упитајте Ваше комшије у Чикагу и родитеље младих мушкараца и жена који се боре и гину, да ли желе да се још више милијарди и трупа шаље у Авганистан. Мислите ли да ће они рећи: „Ма не, не треба нам здравствена заштита, не требају нам запошљавања, не требају нам куће. Само наставите тако, г. Председниче, шаљите наше новце и наше кћери преко мора, `јер ни они нам не требају`.“

Шта би учинио Мартин Лутер Кинг, млађи (Martin Luther King, Jr.)[8]? Шта би учинила Ваша бака? Не би слали још више сиромаха да убијају друге сиромахе који их ничим не угрожавају – ето шта би они учинили. Не би трошили милијарде и билионе[9] да воде рат, док деца Америке спавају на улицама и стоје у редовима за корицу хлеба.

Сви ми који смо гласали за Вас, и молили се за Вас, и плакали оне ноћи Ваше победе, преживели смо орвеловски пакао од злочина који су осам година вршени у наше име: мучења, рендиција, укидања закона о људским правима, напада на државе које нас нису напале, дизања у ваздух оних четврти у којима би Садам “могао да буде“ (али никада није), покоља сватова у Авганистану. Посматрали смо док су убијане стотине хиљада цивила у Ираку, а десетине хиљада наших храбрих младића и жена гинуле, биле унакажене или трпеле душевне потресе – цео тај ужас о коме једва да нешто знамо.

Када смо Вас изабрали, нисмо очекивали чуда. Нисмо чак ни очекивали велике промене. Али, ипак смо очекивали неке. Мислили смо да ћете обуставити то лудило. Обуставити убијање. Обуставити безумну замисао да људи могу пушкама да реорганизују једну државу која чак ни не функционише као таква, а никада није (ако је уопште икада и била).

Станите, станите, станите! Станите за љубав живота младих Американаца и цивила – Авганистанаца, станите. За љубав Вашег председништва, наде, и будућности наше државе, станите. За име Божије, станите.

Вечерас, још увек гајимо наду.

Сутра – видећемо. Лопта је на Вашем делу терена. Ви НЕ МОРАТЕ то да учините. Ви можете бити прототип профила храбрости. Ви можете бити син Ваше мајке.

Ми рачунамо на Вас.

Мајкл Мур је активиста, аутор текстова и филмски стваралац.

(Превод са енглеског: Василије Клефтакис)

http://www.commondreams.org/view/2009/11/30


[1] Америчка војна академија из које се председник САД Барак Обама обратио нацији и најавио слање нових 30.000 војника у Авганистан: http://www.nspm.rs/hronika/barak-obama-nova-strategija-za-avganistan.html (Прим. прев.)

[2] Током рата у Кореји, 1951, амерички генерал Даглас МекАртур (Douglas MacArthur) , командант снага УН је у једној фази желео да изврши ваздушни напад на Н.Р.Кину. Амерички председник Хари Труман (Harry S. Truman), плашећи да би то могло изазвати директно мешање СССР-а у рат, одбио је да то прихвати – а када га је МекАртур због тога јавно критиковао, сменио је МекАртура и вратио га у САД. (Прим. прев.)

[3] William Childs Westmoreland (1914-2005). Амерички генерал, врховни командант (1964-1968) америчких снага током рата у Вијетнаму. (Прим. прев.)

[4] Colin Powell (1937 - ), први црни амерички генерал – начелник Генералштаба САД. У једној влади председника Буша био министар спољних послова. (Прим. прев.)

[5] Из нејасних разлога, то је надимак америчке савезне државе Њу Џерси. (Прим. прев.)

[6] Буквално, “Kool-Aid“ је прашак у кесицама који, по додатку воде постаје класични амерички освежавајући напитак са укусом воћа, који постоји преко 80 година. У овом контексту, Мур га употебљава као идиом за чврсто, непоколебљиво, слепо веровање у нешто – у овом случају, у Бушов приступ спољној политици (конкретно – Авганистанском питању). (Прим. прев.)

[7] Мур вероватно хоће да назначи: „Остаћете црни Председник“. (Прим. прев.)

[8] Martin Luther King, Jr. (1929 – убијен 1968), црни свештеник и активиста за изједначење људских и грађанских права црних Американаца. Одлучни противник рата у Вијетнаму. Добитник Нобелове награде за мир (1964). (Прим. прев.)

[9] „Billions and trillions, бројеви са 9 и 12 нула.  (Прим. прев.)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер