Једна од главних покретачких сила глобализације су технолошке промјене које умањују значај удаљености. Те промјене остају. Глобализација није завршена. Можда је само постала другачија од оне какву ми желимо.

Великој већини је потпуно јасно какве су се епохалне промене у савременом свету већ десиле али је, ипак, нејасно шта ће се даље дешавати и како ће се актуелна криза развијати. Извориште кризе је, јасно је, амбиција Америка и њених, пре свега, европских вазала да у губитку моћи задрже доминацију у свету, али је ипак нејасно шта би Запад могао даље да предузме. Мало је рационалних могућности. Јер, то је бес немоћи.

Моје сопствено истраживање у Украјини прошлог месеца сугерише да би украјински председник Володимир Зеленски био суочен са снажним унутрашњим отпором уколико би подржао прекид ватре остављајући Крим у руским рукама

Налази из најновије обимне анализе Светске банке јасно указују да би наредних 10 година могло донети најспорију стопу раста за глобалну економију у последњих неколико деценија. Просечно повећање БДП-а ће износити скромних 2,2% до 2030. године, и то под условом да се не остваре бројне прогнозе о надолазећој рецесији и глобалној финансијској кризи, што је са банкротством многих банака у земљама Запада током марта 2023. постало врло вероватно. Пријекције су да је за глобалну економију наредна деценија – изгубљена.

Будуће америчке војне интервенције су вероватне, али скупи неуспеси нису неизбежни.Ефикаснија политика захтева од Вашингтона да преиспита своје виђење војне интервенције. То није лек за све болести  већ специјално оруђе које је најбоље користити штедљиво и пажљиво.

Немачка би се могла наћи у позицији да се супротстави покушају Украјине да је увуче дубље у рат. Можда има за циљ више од пуког замрзавања сукоба, нешто попут решења налик Минску II. Помажући Сједињеним Државама да се извуку из украјинског рата Немачка би са њима могла на крају да обнови лепо пријатељство

Конфликт у Украјини постао је рат исцрпљивања који карактеришу војске укопане у ровове, напади у људским таласима, артиљеријски баражи и значајан број жртава на обе стране. У таквој врсти конфликта побеђује онај који своје економске потенцијале, укључујући и војну индустрију, може у већој мери да претвори у предност на војном терену.

Дефрагментација светске трговине последица је неколико вишегодишњих трендова. Прво је дошло пада, а потом драстичног успоравања размене на глобалном нивоу што је повезано са последицама Велике рецесије 2008-09, снажан ударац глобализацији био је трговински рат Вашингтона против Пекинга од средине 2018, да би од почетка 2020. пандемија Ковид-19 изазвала драматичне прекиде производње и ланаца снабдевања широм света, што се практично поновило од фебруара 2022, са ратом у Украјини и западним ембаргом Русији. Да ли сведочимо деглобализацији или глобализација стагнира?

У октобру 2022. године, око осам месеци након што је почео рат у Украјини, Универзитет Кембриџ у Великој Британији упоредио је анкете спроведене у 137 земаља о ставовима испитаника према Западу, Русији и Кини.

Изгледа да се Путин сада у потпуности слаже са руским тврдокорним националистима да се ниједној западној влади не може веровати и да је Запад у целини неумољиво непријатељски расположен према Русији