Наредних дана у Москви ће се одржати неколико масовних скупова у подршку и против избора Владимира Путина за председника државе. Биће то последње одмеравање снага уочи избора, 4. марта када ће грађани бирати председника највеће земље света.

Како су први сукоби почели, полиција је  користила огромне количине сузавца и шок-бомбе. Демонстранти су се повлачили према тргу али су остајали компактни.

Обама сигурно не жели да употреби америчку моћ из ере Џорџа Буша, ако ни због чега другог онда због свих терета који са тим долазе. Али, ако погледамо сиријски проблем, можда би Обами било паметно да размотри начин на који је Бил Клинтон решио кризу на Косову 1999. године

Вашингтон игра на карту помоћи сиријској опозицији коју представљају наоружане групе које се боре за наводну демократизацију земље. Међутим, Кина и Русија су изненадиле западне силе које су се нашле у прилично неугодној позицији.

Данашње стање је специфично и кораци који ће се предузимати морају бити у складу са тиме, а то искључује сваку врсту оружане или војне акције. Међутим, суштина проблема остаје иста. Изнад свега, неопходно је да оживимо дух оних времена. 

Наше банке смо спасли, а биле су до рамена у обвезницама дугова Грчке, па банчини акционари неће патити, али цео један народ који више није у стању ни да пристојно храни своју децу, наравно – може патити. Појасеви за спасавање су нам тако намештени да сада заиста можемо фино и нежно одгурнути Грчку.

Вечито једно те исто: “Хитлер“, “Окупационе снаге“... Берлин чврсто стоји на свом ставу о еврокризи, а заузврат га осипају увредама, поредећи га са нацистима. “Цајт“ размишља о томе како би Немци требало да реагују.

На питање зашто су потребни страни посматрачи, Путин је рекао да су САД доскора одбијале да приме стране посматраче под изговором да су избори њихова унутрашња ствар. Ми нећемо бранити страним посматрачима да дођу, али желимо да они буду објективни, а не ангажовани око избора.

Када је ослабљен имунитет (то јест друштвени морал, органи државне безбедности и систем друштвене контроле), код таквих „вируса“ појављују се реалне шансе да униште организам, укорењујући се у управљање процесима животне активности државе.

Док се Иранци држе агресивне реторике, историјски они су се понашали опрезно. За Иран, нуклеарно оружје је много вредније као повод за претњу и као средство за улог него нешто што би могло бити заиста употребљено.