Намеравамо да будемо конзистентни, делујући из сопствених интереса и ради сопствених циљева, а не због одлука које неко други диктира. Русија је поштована само онда када је наша земља снажна и чврсто стоји на сопственим ногама.

Како је који корак (бар теоретски) извршаван, Ирак је требало да се приближава фази да има своје потпуно функционалне институције, што би омогућило да га Американци пусте из руку. Сличан приступ смо видели и у Авганистану.

Руска Федерација се жестоко противи свакој војној интервенцији и преко свих дипломатских канала покушава да утиче на смиривање ситуације и борби у Сирији. Русија се за разлику од Запада не залаже за рушење Башара са власти.

Примедбе грчке и светске јавности на рачун Сиризе налик су онима против покрета „Окупирајмо Волстрит“ – одсуство свежих идеја и неаутентичност, фокусирање на негативно и немање решења за проблеме, одсуство јаке унутрашње координације и идеолошка разједињеност.

У ,,Јединственој Русији’’ тврде да законски пројекат никога не тера у угао. Високи функционер партије и потпредседник Думе Сергеј Неверов сматра да закон гарантује безбедност људи и обезбеђује њихова права. Нико не жели никоме да ,,заврће руке’’ или ограничава нечију слободу.

Ово одустајање планетарне љевице од револуције и затварање у оквире институционалне борбе купљено је на Западу још раније, наиме након II свјетског рата. Компромис се огледао у једноставној трговини: Пролетаријат одустаје од револуционарног разарања капитализма и прихвата тржишни поредак.

Расмусен је изјавио да се позиција Француске не разликује много од излазне стратегије за Авганистан. “Сада смо у процесу постепеног предавања одговорности за безбедност Авганистанцима, који ће бити завршен до краја 2014. године.

Све дилеме око новог египатског председника, изгледа нове египатске владе и будућег утицаја Вашингтона на унутрашњу и спољњу политику Египта ће бити отклоњене за мање од два месеца.

Владимир Путин је најпре положио заклетву на верност земљи и народу и поштовању устава. Поменуо је нову економију, ,,дотеривање’’ огромног руског пространства, неопходност да Русија постане лидер у центар ,,привлачне снаге’’ Евроазије.

Господин Оланд је противник немачких оштрих мера фискалне штедње које гуше шансе опоравка еврозони. Али разлози за то су му погрешни, а чини се и да ће још толико тога лошег направити, да ће довести просперитет Француске и еврозоне у опасне воде.