Još jedan razgovor sa J. B. Titom - ništa bez štafete

(Svedok)

J. B. T.: Opet, ti? Boga ti!

S.: Pa, evo dodoh na Jokinu sahranu. U bolnicu nisam mogao ni da prigvirim od onog Žarka.

J. B. T.: Mog Žarka? Ajd’ ne lupetaj, pa on nije volel moju Joku ni za života, a kam da je obilazil dok je bila u bolnici.

S.: Ma, jok. Jokanovića. Onog što mu se Joka i dok je bila u komi poveravala. Samo pogleda, vidi Žarka, pozdravi čitaoce „Blica“ i opet padne u komu. Nije mogla ni da umre dok je Žarko beležio njene izjave. U mobilni.

J. B. T.: Čul sam nešto, ali...

S.: Pa, onaj što sad ide po ulice i TV i priča kako sam prepisao 1993. godine njegove navodne razgovore s Jovankom iz 2013. godine.

J. B. T.: A, znam ja take, samo nisu se kod mene siti napričal. Dok sam bil živ(ahan). Jok.

S.: Evo, sad sad ste konačno sa suprugom, na miru da se ispričate.

J. B. T.: Ma, kak na miru. Pa još nije došla kod mene, kad onaj moj, ne Alekov, Mišković, Ivan, general počeo da zvoca, pa onaj Dolanc, za Ljubičića da ti ne pričam, majku im imperijalističku... Nego ostavi mi Joku, bar sad na miru, da te nešto pitam...

S.: Izvol’te, druže Tito mi ti se kunemo...

J. B. T.: Ostavi te parole. Nego kakav je to bil slet, onomad, u Kombank areni?

S.: Srpska napredna stranka i Aleksandar Vučić slavili peti rođendan.

J. B. T.: Kak s pet godina? Pa ja sam počel da slavim svoj rođendan tek kad sam saznal da sam rođen i kad sam omatoril. Čudne neke generacije, majku ti Božiju, imperilajilističku...Gledam narod napunio arenu, okolo, skoro kao ona vaša „kolo kolo, naokolo...“. Sve neka poznata imena: Aca Lukas, Željko Samardžić, Željko Mitrović, Zorica Brunclik, Kemiš... Toga se ni ja nisam setil... Ali, da ti kažem, doša bih tamo na rođendansku žurku, al nisam imal pozivnicu... Čujem da su bili i neki veliki političari...Nisam baš dobro čul, jesu li bili Naser, Nehru, Brant, De Gol, Margaret Tacer, Kenedi, Indira, Buš, Brežnjev... Za Staljina znam, nije bil, još se duri na mene..

S.: Ne znam, nisu ih najavili... A ako ovi s Pinka nisu rekli da su bili, onda nisu bili i ako su, slučajno bili.      

J. B. T: Stani malo. A, ko je predal Aleku štafetu? Azem Vlasi, moj pionir?

S.: Pa, niste Vi baš toliko neobavešteni. Kosovo više nije u Srbiji, pominjali ste mi to 4. maja, kad smo ćaskali, sećate se... Sad se Kosovo više i ne pominje.

J. B. T.: Uf, bogati. Posenil sam. Samo, kad sretneš Aleka, rekoh ti ja, jako talentiran dečki, da sam ga samo spazil Vi, Srbi, nikad ne biste čuli ni za Leku ni za Krcuna... Al’, bez štafete ne vredi...Pa posle muzej, pa... A kad je on rođen?      

S.: Ko?

J. B. T.: I ti si senilac. Pa Aca Prvi...

S.: Mislim, 5. marta 1970. U Beogradu.      

J. B. T.: Aha. Zna gde je rođen!? Ja to nikad nisam mogal da utvrdim i saznam.. .Samo, mislim marta je još hladno, pa kad ga sretneš, reci mu da Dan mladosti i svoj rođendan prebaci na 25. maj. Em toplo, em tradicija.. .Jer, majku ti imprijalističku, kak je krenulo svi će da pevaju „Druže Aco, mi ti se kunemo, da sa tvoga puta nikad ne skrenemo...“.

S.: Pa, recite mu Vi, kad dođe da položi cveće na Vaš grob.

J. B. T.: Je li, Boga ti, je l’ misliš da će da mi ukaže počast i plezir i da će da poseti moj grob?! Je l’ će da mu dozvoli onaj njegov kum, vojvoda Đujic, koji je tel da me zbuši s gogovim kocem i da me seli odavde...      

S.: Sve ste pobrkali, ne Đujić. Šešelj mu je kum...      

J. B. T.: Al’ ti cepidlačiš, pa to ti je isto, kaj ne. Đujić, Šešelj, hm...Pa, koj bi se setil, sad imam 121 godinu. Istina neki misle da sam umro, al nisam...Ima tek da vidite svoga Boga...      

S.: Na šta ciljate?      

J. B. T.: Pa, sam si kazal: „Druže Aco, mi ti se kunemo...“.      

S.: Nisam to ja rekao, Vi ste. Veliki ste šeret, a ja hteo da Vam se pohvalim i kažem da sam napisao knjigu TITO (NI)JE TITO?.      

J. B. T: Je l’ bogati, ako si utvrdil ko sam i šta sam, javi mi da ne živim u neznanju. Al’, moram ti reć, ti si naivko. Pa, to, ko sam i šta sam, ni ja nisam utvrdil, a ti kao oćeš. Nećeš, bato...      

S.: Pa, druže Tito...      

J. B. T.: Da ne zaboravim, a i neki se ovde raspituju, nisam čul, jel na sletu u Kombank areni bila ona Vaša, narodna: „Sprem’te se, sprem’te, cetnici...“ i „Ko to kaže, ko to laže, Srbija je mala?“.      

S.: Ma kakvi. Četnike ste još Vi počistili, oni više ne stanuju ovde, a ovo za Srbiju, pa tu nema šta da se peva, može samo da se kuka, ali ne vredi... Jer Srbija je ostala bez Kosova, a koliko čujem neka se pripremi...

J. B. T.: Idi tamo odakle si došo. Nemoj da me razočaravaš. Pa ja sam se toliko trudil da Srbija ne bude velika, a Vi je smanjujete između dva sleta.