Ekskluzivno ćaskanje u Kući cveća povodom "Dana mladosti"

Majku ti božiju, imperijalističku, Taj Alek Vam je veoma talentiran. Prosto mi, majku ti imperijalistićku, dođe velika žal, što ni bil u moje vrijeme. Danas niko u Srbiji ne bi znal ni za Krcuna, ni za Leku...

Svedok: Dragi druže Tito, zahvaljujem Vam na čestitki povodom mog rođendana, 25. maja, koji, kakve li moje radosti, pada na Vaš izmišljeni DATUM rođenja, ali i zajednički Dan mladosti. Samo se nesto mislim, dragi moj Druže Tito, kako da Vas zovem: drug Tito, ili gospodin Broz? Sad u Srbiji, otkad ste nas Vi, nenadano, prevremeno i bez razloga napustili zarad Vašeg Puta mira i susreta sa Svevišnjim, drugova više nema, samo gospode i kontroverznih biznismena?

Josip Broz Tito (u nastavku - JBT): Ej, stari. Ćuj, mozes me zvat kak oćes, samo, majku ti imperijalistićku, nemoj da me kinjiš i nemoj me trgat iz Hiže cvijeća. Bogati, šta je s onim Vojvodom Đujićem, ma kak, Seseljem? Onim, što je mahnito mahao glogovim kocem da me trga iz Hiže cvijeća.

S: Druže Tito, pa niste, valjda pomislili, da bi on, dobričina, plus, u to doba, veliki stranački lider, to uradio ozbiljno?

JBT: Kak da nisam znal, bogati? Taj Vojislav bio mi je mio i omiljen, znam ga kad je bio, časna pionirska, moj pionir, pa kad je nosil pionirsku maramu i pevao “Druže Tito mi ti se kunemo”… Nekako mi je bio prirasa za srce... Kak i ne bil, pa zar nije on doktoriral na mojim vjelikim i historijskim djelima? Ćuj, a da ne znaš, gdje mu je ordinacija? Nešto me žiga, da mi prepiše kakav lek, kad je već doktor, za reumu, lumbago, il išijas.

S: Ordinira u Hagu! On je, druže Tito poodavno stigao u EU, istina bez Datuma. Sam otišao, sam se utepao...

JBT: Kakav Hag, i to ti je neki grad sa tri slova, kao Nis...A, jel Nis i dalje blizu Haga? Nešto se ne sjećam, odavno sam gledao topografske mape, još kad sam poručil mojim tadašnjim i Vašim sadašnjim EUropskim prijateljima, Čerčilu i ostalima, da malo bombarduju NIS...Desetak puta – da se Njemci urazume i predaju. Rusima! Ne sjećam se da sam tražil da se bombarduje Hag! A, mogal sam, al’ ne bi me slušal. Vas Srbe, ćuj, bogati, treba bombardirat i u ratu i u miru.

S: Dragi druže Tito: Vidite li ovoliki narod koji je došao danas, na moj rođendan, a kao i na Vaš, da Vas poseti? Ali, mislim više da se podseti, kako je nama, Srbima, uvek bilo najbolje, kad nam je predsednik bio – Hrvat. Pogotovu ako se zvao TITO?

JBT: Kak da ne vidim. Da mi je milo, em drago, jes. Nije da nije. Al’, oni su ovde ne zbog mene, već zbog sebe. Sjećaju se kak im je bilo lijepo, kak su lijepo živjeli...Ćuj stari, bilo je lijepo, zar ne? Dečicu, moje pionire, silom smo tjeral dva puta godišnje na more, pa plus na planinu, pa plus kraška, pa plus kriška, ili šnita brota...Eh, ćitam onomad u Vašem, našem, pardon, neovisnom tisku, “Apsaneru”, pa u “Poni ekspresu” kome sve dojavljuju, da uzme deku i da skokne u CZ. Sam. Ćuj, ćujem da to brine neki Alek? A to, pošteno, komunistički, genijalno je...Ne bil se sjetil ni Krcun, majku ti imperijalistićku...

S: Što se sećate samo Šešelja da je hteo da Vas dislocira iz Kuće cveća, pa tu tezu je lansirao i Vaš Franjo, koji Vas je, bar u oblačenju, skinuo kao najbolji koreograf Holivuda?

JBT: Čul sam za to, al sam mu poručil da iskopa svog tateka, pas mu mater. Vidim da mu neki KERum podigao spomenik, veći no meni igdje u Hrvatskoj, pa je pukal k’o zvečka na lokalnom natjecanju za šerifa Splita. Joj što mi je milo... Mislim, na Franju...

S: Vidim da pratite tisak, a jel znate da je Vaše čedo, Partijska škola “Josip Broz Tito” bila centar za obuku ustaša?

JBT: Kak to ne bih znal? Ne potcenjujte me. Pa ni ime joj nisu promjenili, odali mi počast. O tome sam malko pričal sa Bevcom, pa Vladom Bakarićem kad su došli kod men u posjet. Kopinič nije htel na tu temu. I Bevc i Bakarić su to opravdali, pravdanim strahom od Srboćetnika!

S: Nije valjda, tu, pored Vas, negde i Bakarić?

JBT: Ćuj, pa majku ti imperilaistićku, pas ti mater, ne pravi se lud. Znam da si pravio nekakva pisanija s Jovankom, pa još u nastavcima, kad niko nije smio ni ime da joj pomene. Baš sam konsultiral Krcuna, pa Leku, tog Vaseg Aleka nisam poznaval, što da činim s tobom? Al’, pošto slavimo 25. maj kao naš zajednički rođendan, danas, eto, pričamo. A, i men si znal, pa ja, bogati, pred kraj ni s Jovankom nisam u zajednicku postelju, ometala me da slušam opere, a kak tek s debelim  Bakarićem. On je tu negdje, pod zemljom s Đeneralom Mihailovičem. Ćujem, okopavaju vrt...

S: Dakle, tačno je, da je Draža ustreljen blizu Belog dvora, po Vašem nalogu?

JBT: Tom ćupavom i neobrijanom srboćetničkom generalu sam odma poručil: možemo zajedno protiv komunista, od Cera naovamo! Kad on oće protiv Njemaca, pa to ti je... A onda sam dal nalog da ga skokaju kak komunističkog agenta i provokatora.

S: Kad pomenuste Njemce, šta kažete sad, Vi, kao lider nesvrstanih o – Angeli Merkel, najmoćnijoj ženi sveta?

JBT: Uff! Ja vohl! Gut. wery gut. Super. Gledal sam je u toplesu, dobra šnita, a još kad sam čul da je u mladosti bila skojevka, baš razmišljam kak mi je to parče promaklo...Eh, da mi je bila na dohvat...u ratu, em mlada, em skojevka, druge bi pjesme ona danas vriskala i pjevala...

S: Dakle, priče da ste slabi na ženske, ipak nisu trač?

JBT: Kak trač, boga ti? Pa šta ima bolje od dobrog komada. Pa zar se nije zbog tih budža i busena i ratoval.

S: Dakle, dragi duže Tito, bili ste, po srpski, ženskaroš?

JBT: Ćuj, jebote, a kak i ne bi bil? Voleo sam ih. Mnogo. Šta ti vrijedi vlast bez toga? Ništa! A vi novinari ste mi, pod stare dane, podmetali neke mlade operske pevaljke?!

S: Ajd, sad, sa ove vremenske distance - jel bilo nešto?

JBT: Jašta! Kak se dernjaju, milina prosta. Kaj kobile! Veliki gušt, visoko C! Jednom je tak, neki iz tajne službe, ne sećam se dal se zvao Rade Bulatović, kao ovaj Vaš što je sad postao ambasador u Ukrajini, kao mlađani špijun uleteo u moj sobičak od dva ara na Dedinju, mislio je valjda da je koncert, “Aida”, ili tako nekako... Isfurnjal sam ga dok je trepnul. Samo, bio je talentiran, istina posle je to obelodanil na tviteru i fejsbuku, al moraju i špijuni od nečeg da žive...A pratim ovog Bulatovića odavno, znam da je bil i u kazamatu, nešto je petljal oko Đinđića...Pošteno, robija je najbolji univerzitet. Samo se za vašu sadašnju vlast pribojavam, kad Miško i ostali, koji su sad na obuci u Lepoglavi, ili Bačvanskoj, završe obuke, ima da bude svašta... Pa pogledaj, boga ti, dokle smo ja i ostali, od Lepoglave pa nadalje dogural.

S: Da se batalimo šta je bilo, bilo je. Kako ocenjujete Srbiju?

JBT: Da je ne volim bil bih u Zagrebu, Beču, Varšavi il’ Rusiji. Ne znam baš točno ni odakle sam, a još manje gdje sam rođen...Ali, nigde, stari, vjeruj mi, majku ti imperijalistićku, nije ko ovde kod Vas. Mlogo ste dobri ljudi, mogu da vas jebu tisucu godina, vjekovima, a vi uživate.

S: Nemojte tako, dragi druže Tito!? Pa mi smo se promenili, izvinuli, poljubili skute, dali sultanu glavu na dar, svaki predsednik se izvinjava za Srebrnicu, Vi ste se izvadili, jer ste otišli na vreme...nismo više prosti Balkanci, sad smo još prostiji EUropljani. I vlast nam je proevropska. Dačić, Vučić, Čedu da ne pominjem...

JBT: Ćedu mi ne pominji! Ja sam jedini pravi, autentični Ćeda. Svi ostali su - repriza! Ali ne razumem, kakav Tačić, kakav Vučić? kak su oni izmakli Krcunu i promakli Aleku Rankoviću? Ćuj, majku ti imperijalistićku, svi bi oni da budu, ja! Da budu Tito!

S: Nije valjda?

JBT: Ćuj, imam i ja još svoje bezbedonosne agencije, plus UDBA, plus KGB, plus BND...javljaju mi da jedan Vaš politicar, koji je sad sve i svja, kad se vozi u auto, najviše voli da sluša pesme o meni. Drugu Titu!

S: Pa, ko je taj? Dačić?

JBT: Tacić peva, a ovaj, reko ti, voli da sluša! Milo mi je, oće da bude i on Tito! Ali jok, neće. Samo je jedan JBT!

S: Zli jezici kažu, Vi ste se zaduživali, a mi plaćamo?!

JBT: Lažu, majku im imperijalistićku. Sad ćujem, pronašli moj tajni sef koji sam svojevremeno sakrio i od Jovanke i od Dolanca i od Ljubičića, pa poslem nisam mogao, senilac jedan, da se sjetim de sam ga skembao, tako da sam morao da uzimam neke kredite za ispunjenje mojih vizija i dečijih snova, pa za “Galeb” i “put mira”, il’ tak nekako. A, ja sam bar putoval, a ovi Vaši, sadašnji, uzimaju kredite, al se ne zna gde su novce skenjali?

S: Oteše nam Kosovo i Metohiju?

JBT: Ma, nemoj? Pa, tak normalno. Zar nisam ja, Vama, Srbima zabranil na vrijeme da se vraćate na Kosovo ravno. S pravom. Znao sam da će moji brojni kumovi, Albanci, kojima sam krstio po desetero djece, kad tada da budu svoji na tuđem...

S: Jel Vam žao?

JBT: A, znam tu pesmu: Oj drugovi jel vam žao, rastanak se primakao...

S: I u Vojvodini, Sandžaku se mulja i kuva?

JBT: Ćuj, majku ti imperijalistiću, sve ti je to, bosanski lonac.

S: Čekajte, druže Tito, ne pričam o klopi, već o otimanju  i rasparčavanju zemlje...

JBT: Ćuj, bogati, nemoj da me daviš tim sitnicama. Pa imali ste moju Jugoslaviju, pa ste je razjebal do temelja. Sad, ćujem, da imate put bez alternative, EUropski put. Mog da ti, prijatelju, kažem prijateljski: koga Amerika brani i Rusija hrani, taj je najebo...Sto posto.

S: Šta kažete o aktuelnim političarima, Nikoliću, Daćiću, Vučiću, Đilasu, koji Srbiju, dapaće bez Kosova i Metohije, vode u tu EUropu?

JBT: Ja sam se svog Đilasa ratosiljao na vreme, a onaj Boris Bez Stana Tadić nije, zato je predsednik Nikolić, a ne Tadić.

Taj Toma je interesantan lik. Ne sjećam se da sam imao heliodrom ili aerodrom, vrag jedan, u Kumrovcu, ka on u Bajcetini...Taj Nikolić me ozbiljno zabrinjava, oće i na Istok i na Zapad. E, pa to danas ne mož bit moguće. Prvo, On nije ja, a drugo, Rusija je najveća kapitalistčka, a Amerika socijalistička zemlja. Ja sam se kril od Staljina ko zmija od žabe, a on, mal-mal pa kod Putina. Jel, bogati, a kad te Koštunica vodil u Soči kod Putina, jel pitao za mene?

S: Nije!

JBT: Auuu? Moram konsultirati Vizionaroviča i Brežnjeva, taj Putin se sasvim otrgal...

S: Dačić?

JBT: Tačića ću, kao talentiranog pjevača, pričao mi je onomad Sloba, pozvati da mi pjeva na uvce. Popevke.

S: Vučića ne komentarišete?

JBT: Pa ne bih ja bil to što sam bil, da sam bil naivan. Jes, da nešto lanem, pa da sjutra, u “Informeru” iliti “Kuriru”, ne znam koji od ta dva lista neki advokat zove “službenui glasnik”, osvane kak sam ja bespravno useljen u Kuću cvijeća! Kak nijesam prijavio stambeni višak od sest kvadrata, ili kako, kao Đinđić da imam hacijende po Brazilu, Argentini, i zakupljen plac na Marsu, a nisam prijavio Agenciji?

S: Ipak?

JBT: Taj Alek je veoma talentiran momak. Prosto mi, majku ti imperijalistićku, dođe velika žal, što nije bil u moje vrijeme. Danas niko u Srbiji ne bi znal ni za Krcuna, ni za Leku.

S: Šta poručujete čitaocima “Svedoka”?

JBT: Ćitajte Vaš nezaštićeni “Svedok”. To je bolje i od zaštštićenih i korumpiranih svedoka, kojih je puna Srbija!

S: Hvala Vam dragi druže Tito!

JBT: Hvala i Vama i da znate: sam Vas posmatram!

(Svedok)