„Српски“ шибицарски блок

Већ данима се, као о главном политичком догађају који је пред нама, говори о формирању "Српског блока", под овим или неким другим згодним називом. Реч је, у најкраћем, о покушају окупљања "правих патриотских снага" под окриљем Александра Вучића у, како би он то волео да види, велики свенародни покрет, који је изнад странака и подела.

У то име, Александар Вучић је спреман да жртвује СНС који, и поред више од 700.000 чланова, који су му на претходним изборима обезбедили 2.224.914, односно 58,59% гласова, више није одговарајући оквир за његово политичко деловање. Изгледа да СНС, без обзира на десетогодишњи catch all (ухвати све) приступ није, за Вучићев укус, успео да захвати довољно у српском бирачком телу, није прерастао у вишепартијску верзију некадашњег Социјалистичког савеза и није оправдао очекивања свог неприсноковеног шефа.

Као неки од кључних разлога за формирање Вучићевог покрета, а није наодмет приметити да је ово јединствен пример у српској политици да неко, док се сви труда да од покрета направе странку, од странке прави покрет, у јавности провејавају огроман војни сукоб на истоку који иде ка светској ескалацији, с тим у вези све теже одржив положај Србије на међународној сцени, неопходност националног јединства у одбрани Косова и Метохије и Републике Српске и апсолутна неодговорност одређених актера, пре свега десничарских странака, на домаћој политичкој сцени.

Упоредо са раним радовима на формирању Вучићевог покрета, одвија се и процват његове политичке романсе са Драганом Ђиласом, који је брзометно из статуса омраженог прекомандован на положај омиљеног "опозиционара"

Упоредо са раним радовима на формирању Вучићевог покрета, одвија се и процват његове политичке романсе са Драганом Ђиласом, који је брзометно из статуса омраженог прекомандован на положај омиљеног "опозиционара". Не морате бити превише политички образовани да бисте приметили да Вучић и Ђилас делују у пуном сагласју и да се њихови "ставови" подударају у свакој од битних политичких тачака, од Европске Уније, преко Русије до Косова и Метохије. Узгред, ваља имати у виду да Ђилас и нема никакве чврсте политичке ставове, да је идеолошка tabula rasa, те да у овом случају наступа као неформални портпарол Александра Вучића, односно мало отменија и много скупља верзија Владимира Ђукановића.

За разумевање контекста у ком Александар Вучић прави свој покрет, који ће у наредним месецима покушати да грађанима Србије подвали и прошверцује као свенародни, кључне су две чињенице. Прва се односи на ерозију рејтинга његове странке, која је била видљива већ на априлским изборима, а која се у међувремену додатно урушава. Друга је везана за озбиљан успон десних патриотских снага, које су, осим што у парламенту имају значајан број представника, свој неупоредиво већи потенцијал демонстрирале на недавно одржаним литијама које су окупиле десетине хиљада грађана, од којих највећи број њих нису чланови странака.

Како позиција Александра Вучића није ни најмање згодна, а директним конфронтирањем са црквом након литија постаје додатно незгодна, јасно је да је формирање покрета маневар који треба да заустави његов потпуни политички суноврат. Поред покушаја да одговорност за своју лошу прошлост пребаци на мангупе из сопствених редова од којих ће неки, мање важни, бити политички жртвовани, следи жесток удар на истинске патриоте, који ће у кампањи која је већ почела, све чешће бити означавани као лажни родољуби, плаћеници и агенти страног, односно руског интереса.

Вучићу је потпуно јасно да му сва опасност, у политичком смислу, долази са десне стране политичког спектра, као и да више није у стању да одолева притисцима Запада да уведе санкције Русији. Због тога ће новим таласом лажи и манипулација покушати да неутралише опасност с десна, пошто је претходно постигао потпуну сагласност са лажном левицом предвођеном Ђиласом.

Вучићу је потпуно јасно да му сва опасност, у политичком смислу, долази са десне стране политичког спектра, као и да више није у стању да одолева притисцима Запада да уведе санкције Русији

Кроз маневар са лажнопатриотским покретом у настајању, покушаће да једним ударцем "убије макар две муве". Прву, да међу својим бирачима учини прихватљивом и легитимном идеју коалиције са Ђиласом, који је, објективно, потпуно политички потрошен и безначајан и као такав идеалан било као "опозиционар", било као партнер који се вештачки одржава у животу све док је у стању да прави пометњу на политичкој сцени. Другу, да подметањем неистина о непатриотизму и неодговорности политичке деснице, значајан број људи из овог корпуса преусмери ка свом покрету који је наводно истински патриотски, умерен и национално одговоран.

За преусмеравање и преумљивање биће употребљени сви расположиви ресурси, од етикетирања, преко јавног блаћења и  застрашивања до подмићивања. Биће, наравно, и оних похлепних или лаковерних који ће и сами похрлити у Вучићево ново предузеће.

Све ће о стварној природи овог шибицарског подухвата Вучића и његових посилних бити много јасније када, попут зечева из шешира, из "Српског блока", како се год звао, почну да искачу фантазмагорични ликови, од Бокана и Крстића, преко Шешеља и Ј Вучићевића, васкрслог Чеде и умировљеног Чанка до Маринике и Ђиласа. Коме није јасно сад, можда му се избистри тад. А коме ни тад, онда када уследи спектакуларан Вучићев пад. У сваком случају, ускоро.