Dve državne kafilerije, “Napredak” u Ćupriji i “Proteinka” u Somboru nisu se pojavile ni na jednoj od dosada sprovedenih javnih nabavki. Prva ima dnevni kapacitet od 68 tona na dan, a druga 53 tone na dan.

Kada se već bude nalazio u Nemačkoj, Vučić bi mogao malo da se raspita kako se treba postaviti prema slučaju osporavanja autentičnosti doktorata člana vlade, s obzirom da je nevolja slična Stefanovićevoj zadesila i nemačkog ministra odbrane 2011. godine, koji je bio primoran da podnese ostavku.

Konflikt u Ukrajini postao je rat iscrpljivanja koji karakterišu vojske ukopane u rovove, napadi u ljudskim talasima, artiljerijski baraži i značajan broj žrtava na obe strane. U takvoj vrsti konflikta pobeđuje onaj koji svoje ekonomske potencijale, uključujući i vojnu industriju, može u većoj meri da pretvori u prednost na vojnom terenu.

Ne treba izgubiti iz vida ni činjenicu koja se tiče podstrekavanja na lažno prijavljivanje. Ako  je advokatu naređeno da podnese ovu prijavu, onda je naredbodavac podstrekač

Mediji nisu javili da li je odluka o “brisanju” Dučića iz spiska beogradskih ulica doneta jednoglasno, ili je možda bilo i odbornika koji su zahtevali od Komisije da objasni svrhu njenog predloga. 

Samo to da kada „meka moć“ odradi dobro posao onda divizije, žrtve, patnja i pogibelji možda nisu ni potrebni. S tim da će Rusi i Srbi, kao i obično, tu mudrost naučiti na teži način – i na sopstvenoj koži.

Defragmentacija svetske trgovine posledica je nekoliko višegodišnjih trendova. Prvo je došlo pada, a potom drastičnog usporavanja razmene na globalnom nivou što je povezano sa posledicama Velike recesije 2008-09, snažan udarac globalizaciji bio je trgovinski rat Vašingtona protiv Pekinga od sredine 2018, da bi od početka 2020. pandemija Kovid-19 izazvala dramatične prekide proizvodnje i lanaca snabdevanja širom sveta, što se praktično ponovilo od februara 2022, sa ratom u Ukrajini i zapadnim embargom Rusiji. Da li svedočimo deglobalizaciji ili globalizacija stagnira?

Ono što obojica ne mogu da shvate jeste da novac nije sve. Danas, iako su odavno sišli sa vlasti i Vojislav Koštinica i Boris Tadić slobodno mogu da se šetaju Beogradom. Za ovu dvojicu posle silaska sa vlasti nismo sigurni da će biti na slobodi. 

Briselski sporazum je bio rodno mesto i tajna opstanka vlade Vučića i Dačića (a vrlo verovatno i uzrok njenog formiranja). Zbog tog potpisa je zvanični Beograd dobijao pozitivne izveštaje u Briselu i Vašingtonu, zbog toga je dobijen datum za početak pregovora sa EU i zbog toga je vlasti gledano kroz prste za neke „sitnice“ u medijskoj i pravosudnoj sferi.

Šta nam to govori. Rashod po stanovniku u Srbiji je kod prve grupe zemalja veći samo od rashoda po stanovniku Albanije, Dominikanske republike i Irana. Srbiju po ovom parametru poredeći sa drugom grupom zemalja analitički i stručno je više nego neozbiljno.