Onima koji su bili u stanju da potpišu izdajnički Briselski sporazum, a to su Aleksandar Vučić i Ivica Dačić, neće biti teško da dovedu izdaju do kraja, a to je ukidanje prambule i priznanje separatističke države u Prištini

Dve državne kafilerije, “Napredak” u Ćupriji i “Proteinka” u Somboru nisu se pojavile ni na jednoj od dosada sprovedenih javnih nabavki. Prva ima dnevni kapacitet od 68 tona na dan, a druga 53 tone na dan.

Samo to da kada „meka moć“ odradi dobro posao onda divizije, žrtve, patnja i pogibelji možda nisu ni potrebni. S tim da će Rusi i Srbi, kao i obično, tu mudrost naučiti na teži način – i na sopstvenoj koži.

Katastrofalni rezultati prve dve nedelje ukrajinske ofanzive trebalo bi da usmere pažnju sveta na hitnu potrebu za prekidom vatre kako bi se zaustavilo svakodnevno ubijanje stotina hrabrih mladih Ukrajinaca, koji su primorani da se voze kroz minska polja i zone ubijanja u zapadnim poklonima za koje se pokazalo da nisu ništa drugo do zamke smrti koje su im napravili SAD i NATO

Naša je sreća što protivnici nisu razumeli značaj jačanja naše vojske, koja je suštinski dobila na ubrzanju od navedenog poklona. Dalji naš put razvoja  je u tom pogledu jasan, samo treba nastaviti odlučnim koracima. I protivnici će ostati negde iza nas. U zaboravu nebitnog

Briselski sporazum je bio rodno mesto i tajna opstanka vlade Vučića i Dačića (a vrlo verovatno i uzrok njenog formiranja). Zbog tog potpisa je zvanični Beograd dobijao pozitivne izveštaje u Briselu i Vašingtonu, zbog toga je dobijen datum za početak pregovora sa EU i zbog toga je vlasti gledano kroz prste za neke „sitnice“ u medijskoj i pravosudnoj sferi.

Početkom 90-tih vladala je opsednutost neoliberalnim dogmama i globalizacijom. Dve decenije kasnije, magnetizam neoliberalnih dogmi, ali i same ekonomske globalizacije je skoro nestao. Ekonomska globalizacija, između ostalog, bila je percipirana kao širenje kapitalizma i blagostanja koje kapitalizam s sobom nosi.

Ali na kraju - pobednicima se ne sudi. I spasiteljima su zahvalni. Evropska politička kultura ne pamti dobre stvari. Ali ostatak sveta se sa zahvalnošću seća kako smo pomogli Kinezima da se oslobode brutalne japanske okupacije i kako smo pomogli kolonijama da se oslobode kolonijalnog jarma. Ako nas odmah ne shvate, biće još više podsticaja da se bavimo samousavršavanjem.

Očigledno je da Predsednik Republike nije shvatio  glas naroda koji mu je jasno rekao da  njegovom strpljenju dolazi kraj i da se ne radi o njegovoj glavi i njegovim politikantskim kalkulacijama , ispraznoj retorici i grotesknom junačenju već je pitanju sudbina i opstanak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.

Ovo ponovno otkrivanje klasične tragedije preko „Igre prestola“ baca dodatno svetlo na sve fenomene koje smo do sada pomenuli i osvetlili. Ono što Martinove junake čini naročitim jeste upravo njihova bačenost u nezaustavljivi žrvanj uzročno-posledičnih veza istorije, tako lepo i nadahnuto ilustrovan u uvodnoj špici serije.