Šta nam to govori. Rashod po stanovniku u Srbiji je kod prve grupe zemalja veći samo od rashoda po stanovniku Albanije, Dominikanske republike i Irana. Srbiju po ovom parametru poredeći sa drugom grupom zemalja analitički i stručno je više nego neozbiljno.

Ako Srbija dobro projesapi šta je ona sad? u kakvom se psoloženiju nalazi? to se ona mora uveriti o tome, da je ona mala, da ona u ovom stanju ostati ne sme, i da ona samo u sojuzu sa ostalim okružavajućim je narodima za postići svoju budućnost svoj zadatak imati mora.

Nakon što je gurnula Evropu u svoj posredni rat protiv Rusije, Amerika je sada odlučna da to ponovi i protiv Kine

Uprkos tome, za realizaciju tako važnog projekta kakav je dupliranje kapaciteta skladišta Banatski Dvor ne samo da nije bilo para već pre svega nije bilo ni dobre volje ni pameti kod vrhovnog komandanta. Srpski baron Minhauzen Aleksandar Vučić zadovoljio se time što je obećanje o preko potrebnom proširenju skladišta gasa na milijardu kubika redovno ponavljao svake godine, ali, na samoj realizaciji ovog strateškog cilja do danas nije učinjeno ama baš ništa

Mediji nisu javili da li je odluka o “brisanju” Dučića iz spiska beogradskih ulica doneta jednoglasno, ili je možda bilo i odbornika koji su zahtevali od Komisije da objasni svrhu njenog predloga. 

Sve u svemu, čini se da su oni koji su imali nameru da u Kijevu do kraja ponize „ruskog medveda“, pomalo nepromišljeno „čačkali mečku“. Naprosto, Rusija i Putin sebi nisu mogli da dozvole takav udarac i toliko poniženje. Nikoga nije preporučljivo ponižavati i izazivati na taj način. Sem ako nije već debelo traumatizovan i „izdresiran“, poput Srbije i njene vajne političke „elite“.

Slabosti se, međutim, i dalje nekako najviše vide u medijima. Na ovom mestu je već više puta pominjano neobično shvatanje novinarstva. Ono je naročito izraženo u delu naših «evroreformskih» glasila. Za neke od njih biti novinar znači biti angažovan u korist određene političke opcije, pa makar i na račun elementarnog profesionalizma.

Dovoljno je 126 poslaničkih glasova, koliko predsednik u Skupštini svakako ima, a ne famoznih 85 + 85. Zašto onda sam, preko svojih poslanika ne inicira proveru svog legitimiteta putem referenduma? Šta će mu za to glasovi opozicije?

Je li zbilja moguće da, koliki god da je pravni analfabeta, Brnabić ne razume citirane odredbe Ustava? Ili će pre biti da razume, ali da perfidno pokušava da brani upravo kreirani presedan – da svemoguća Vlada, kad god joj zatreba, čak i običnom naredbom može onemogućiti zasedanje skupštine?

Društvo koje ima stopu nezaposlenosti iznad 15%, i posebno iznad 20% već je ozbiljno raslojeno društvo, antagonizovano i socijalno podeljeno, u kojem preovladava osećaj socijalne nepravde, a velik broj ljudi već nema skoro nikakve šanse da ostvari svoje pravo na rad,  drugim rečima da obezbedi uslove sopstvenog opstanka.