Зар неко у Пентагону, Берлину, Бриселу, Лондону искрено мисли да ће Срби који су на Косову ратовали од 1389. до 1999. предати образ и срце своје државности и свог постојања јер им прете повлачењем инвестиција?

Откако је корпорација „Дизни“ претворила издавача стрипова „Марвел“ у рудник злата који јој сваке године доноси милијарде долара, све друге продуцентске куће у свету су, са мање или више успеха, потрчале да се, како год знају, и саме „огребу“ о овај успех, и пронађу неку своју „златну коку“ која би им на сличан начин „штампала паре“ као што је то случај са прослављеном „Дизнијевом“ франшизом.

Дефицит платног биланса се неће елиминисати променом девизног курса, односно девалвацијом или депресијацијом. трговински биланс ће бити позитиван односно бележиће суфицит само уколико је национални доходак већи од апсорпције.

У уторак, 17. фебруара, навршило се годину дана од сецесије Косова. Обележавање те жалосне годишњице, међутим, и само је изгледало доста жалосно. Углавном се говорило о „годишњици независности”. Али, за Србију, 17. фебруара 2008. није проглашена „независност”, већ „сецесија” Косова.

Кисинџер је указивао да светски поредак није ништа друго него трагање за најбољим моделом односа снага и равнотеже у свету, где свака држава има своју улогу. „Путеви не постоје, они се стварању ходањем“, завршна је реченица његове књиге "Дипломатија"

У Србији нема много специјалиста-снајпериста који би пристали да раде за криминалне кругове, све су то бивши војници и полицајци, који имају неки кодекс

Tо је управо оно што је данас у Србији на делу. Из крајње социјалне демагогије у социјални дарвинизам. Из екстремног национализма у снисходљиву еврофилију. Од Жириновског и Жан Мари ле Пена, до Џона Мекејна и Тонија Блера.

Проглас Преокрет, који су иницирали ЛДП, СПО, СДУ, регионалне и мањинске странке и преко 60 представника цивилног сектора, угледних интелектуалци и појединци из јавног живота, подржали су следећи потписници.

Политичари, професори, лекари, новинари, правници, корисници државне касе, сви морају да се ускладе са датом идеологијом, или ће бити прокажени. Не морају у то да верују, али морају тако да говоре. Ово је примена сирове моћи која се дешава пред нашим очима

Запад од Београда тражи да фактички прихвати независно Косово кроз такозвани споразум о нормализацији односа, а сви знају да би то била не само тотална капитулација Србије већ и ново историјско понижење