Како би одбранила „Пешчаник”, „друга Србија” почела је да пише отворена писма председнику републике. У њима се он прозива као најодговорнији. Или ће нешто одмах предузети, или ће својим ћутањем показати да можда и он стоји иза целе акције.

Промене које је нови власник донео платформи нису топло прихваћене у глобалистичком медијском и културном естаблишменту. Један позив из Вашингтона, међутим, може све да врати на старо

Сада је јасно да је пролећно ванредно стање било панично уведено и представљало непотребно тренирање строгоће из једноставног разлога – аутократски режими само силом могу да покажу дубину своје државе.

Мора да се зна за шта је то подршка и против чега. У противном, позив на национално јединство, попут овог Вучићевог, није ништа друго до позив на саучесништво у удруженом капитулантском и издајничком подухвату.

118) Како роб ступи на Србску земљу, от онога часа постаје слободним, или га ко довео у Сербију, или сам у њу побегао. Србину слободно је роба купити, но не продати.

Можда се баш Орвелу, још оно ономад, „јавио“ прави датум нашег „утапања“ у ЕУ или у нешто друго (баш та, а не 2030. година која је тренутно у оптицају и коју и сам Врховник назива „само лепим жељама“)

И да је стварних 3.714 страдалих мање од измишљених 8.000, а и једно и друго неупоредиво са у само два дана уништених 350.000 живота. А где је тек остало од истих наручилаца и извођача, да то сад и не помињемо. 

Кустуричине филмове, и овај најновији међу њима, треба стога разумети у контексту онога што је редитељ урадио у Андрићграду. Иако је његов посао стварање илузија (илузија да људи лете, или да је у центру Вишеграда одувек постојало старо градско језгро), његов коначни циљ је стварање нечег трајног, вредног и истинитог. Тај филозофски, трагалачки потенцијал провејава кроз овај филм, и даје му додатну дубину.

СБ и ММФ су ‘деца’ резултата Другог светског рата и производ америчке економске доминације. Она је била прво блоковска, па од 1991. Глобална, а сада постаје фрагментарна и има вишеструке изазиваче који нису део јединственог политичког покрета.

Хоћемо, дакле, боље материјалне и медицинске услове у свим породилиштима, бесплатне уџбенике, превоз и ужину за све ђаке, као и бесплатан вртић, али опет – не само у Београду, већ у читавој Србији, хоћемо бољи материјални статус просветних и здравствених радника