Реално говорећи, са ова три споразума, Србија, заправо, и не мора формално да улази у НАТО, јер ионако примењује оснивачке уговоре НАТО и потчињава свој суверенитет НАТО стандардима и НАТО команди практично у истој мери у којој то чине и пуноправне чланице ове организације.

Друштвени напредак се у нашим другосрбијанским медијима изједначава са брисањем свих верских, традицијских и националних разлика, а модернизација схвата као пука унификација и стандардизација целокупног живота – чак и верских обичаја!

Да би се разумео принцип права, није неопходно бити специјалиста. Свако ко је имао додира са законом с обе стране, као преступник или оштећени, зна из искуства да право има везе са правдом, иако не увек, али никад са осветом

Велика технолошка трка је почела, освајање свемира само је један њен део, а њене последице биће далекосежне. Глобални милијардери посежу за звездама, и у свом бескрајном хибрису спремају се да нам продају свемир. Да ли ће цена бити прескупа, остаје да се види

 Вучић свако мало „занавља“ мандат и вештачки „орошава“ свој легитимитет. А коментатори попут Вулетића му у томе својски припомажу (и најблаже што се за такав став може рећи јесте да је „провладин“, што није никаква псовка већ само реална дескрипција). Узгред, када би Вучићу и СНС-у заиста било стало до провере демократског легитимитетета онда би ваљда расписали изборе и на нивоу Београда

Како Југославија више не постоји, како је социјалистичко друштвено уређење историјски поражено и одбачено, не постоји ни један разлог да држава Србија задржи територијалну организацију те државе, уређења и идеологије.

Запад нас је довео до ивице провалије. И зато, без одлагања, одлучно морамо да окренемо други лист

Ако се Косово и Метохија преда, како је и тамо и овде већ одлучено, онај ко то учини неће моћи да се скрива иза изманипулисане јавности, нити ће таква јавност моћи да се крије иза великог манипулатора. Мира у Србији неће бити, јер Косово је за данашњи запад само нит успешно распаране чарапе иза које следе друге нити: југоисточна Србија, Рашка област, Република Српска…

Овај серијал убедљиво и са много талента захвата суштину унутрашњих сукоба у људском друштву, а све да би нам причао једну у великој мери вечну причу о хуманости и отуђењу, емпатији и ксенофобији, баналности зла и узвишености добра, а све то стављено у реалполитички контекст који је сасвим примењив на савремено друштво. И који му је, можда, преко потребан. 

Нико не спори начелни захтев да пословање Телекома буде још профитабилније, организација рационалнија а модернизација бржа, али то нису разлози за продајутуђој државној компанији, страној држави, већ  разлог више да се Телеком задржи у власништву Србије уз предузимање одговарајућих мера?