Континуитет уништавања грађанског парламентаризма и стратешка примитивизација политике

 У новембру 1945. године, у Демократској Федеративној Југославији одржани су избори на којима ће бити донета одлука о будућем државном  уређењу земље. Избори су требали да буду фер и демократски, како би се  испоштовала права воља народа. Међутим, КПЈ, која у том тренутку  руководи Југословенском армијом, водећом оружаном силом у земљи, и  такође има већину ресора у влади ДФЈ изиграла је овај договор. У атмосфери линча, војног притиска, ликвидација, прогона и одузимања бирачког права политичким противницима који су свакодневно били жртве  терора апсолутну победу, као једина листа на изборима, победу односи листа “Народног фронта”, на чијем челу је био Јосип Броз.

Доношење устава из 1888. године, који је у пуном капацитету примењиван након 1903. године, представљало је кључну модернизацију политичких процеса и парламентаризма у Србији на прелазу из 19. у 20. век

Након избора проглашена је Федеративна Народна Република Југославија и заведена  једнопартијска диктатура. Овај догађај је означио насилни прекид  вишедеценијског развоја грађанског парламентаризма у Србији.

Вратимо се неколико деценија уназад: Када је и како уведен грађански парламентаризам у Србији? Доношење устава из 1888. године, који је у пуном капацитету примењиван након 1903. године, представљало је кључну модернизацију политичких процеса и парламентаризма у Србији на прелазу из 19. у 20. век. Устав је рађен по угледу на тада најсавременија демократска стремљења и по први пут је уведен грађански парламентаризам. То је у пракси значило да је у Србији још пре 136 година донета одлука да је народ једини носилац политичког суверенитета у држави.

Млада српска држава кренула је крупним корацима у сусрет демократији. У наредним деценијама долази до укорењивања демократских процедура, и стварања јако широког спектра политичких опција на простору Србије и Краљевине СХС

Теме изборних услова и механизми за побољшање спровођења демократске  воље народа били су у центру пажње, као и данас, скоро век и по касније. Устав је по први гарантовао непосредно и тајно гласање, а такође је и смањен изборни цензус у циљу повећања репрезентативности гласача. Прокламована је слобода штампе, зборова и удруживања. Било је речи и о децентрализацији, која је данас једна од најбитнијих нерешених проблема у Србији. Уведен је висок степен локалне самоуправе. Сви ови потези  представљали су извесну демократску револуцију у српском политичком животу, и најављивали су брз напредак ка потпуној модернизацији и демократизацији изборног процеса и политичког система. Млада српска држава кренула је крупним корацима у сусрет демократији. У наредним деценијама долази до укорењивања демократских процедура, и стварања јако широког спектра политичких опција на простору Србије и Краљевине СХС. Уз све мањкавости развојне фазе парламентаризма које су дошле као последица вишевековног живота у ауторитарним системима Османског царства и Аустро-Угарске, напредак је био заиста видљив. Парламентарне традиције и вишестраначки систем значајно су подигли политичку културу становништва.

Забрана рада и гашење опозиционих странака које су се залагале за демократски начин владавине, хапшења, малтретирање и претње сваком виду критике новог режима довеле су до брзог успостављања страховладе једне партије - Комунистичке партије Југославије.

Како је период након 1945. утицао негативно на став према вишестраначју, али и свему националном? Забрана рада и гашење опозиционих странака које су се залагале за демократски начин владавине, хапшења, малтретирање и претње сваком виду критике новог режима довеле су до брзог успостављања страховладе једне партије - Комунистичке партије Југославије. Укидање основне тековине модерних грађанских држава - права да сваки појединац бира и буде биран започет је дугорочан процес апсолутног разграђивања свести о важности грађанског парламентаризма и националне демократије. Једна партија, оличена у Политичком бироу Централног комитета КПЈ , и једној личности Јосипу Брозу сада се питала о апсолутно свим питањима у држави, и успоставила је потпуну контролу над друштвом.

Стварањем култа личности Јосипа Броза, директно се утицало на смањење политичке културе и антидемократску индоктринацију становништва. Пропагандна машина је на све начине представљала партију као једини фактор који је способан да води друштво ка напретку

Овакав приступ оставио је бројне последице. Стварањем култа личности Јосипа Броза, директно се утицало на смањење политичке културе и антидемократску индоктринацију становништва. Пропагандна машина је на све начине представљала партију као једини фактор који је способан да води друштво ка напретку. Комитет за агитацију и пропаганду контролисао је и строго забрањивао сва друштвена догађања и писања која се нису поклапала са идејама владајућих структура. КПЈ је успоставила бруталан систем за контролу велике масе.

Као један од најбитнијих циљева које су себи поставили комунисти било је стварање стигме око било каквих националних стремљења, као и промена свести о значењу патриотизма и национализма. Национализам је агресивном пропагандом, кроз све слојеве друштва, изједначен са шовинизмом и екстремизмом најгоре врсте. Међу наследницима комуниста ова мантра се идаље пласира као јефтина пропаганда.

Парламентаризам у периоду након обнове вишестраначја

Период од четири и по деценије у коме нису одржани ниједни вишестраначки избори могу се, засигурно, сматрати “годинама које су појели скакавци” за развој демократије у Србији. Обнова вишестраначја нажалост није означила нови почетак владавине грађанских струја. Комунисти су избегли политички крах, и пресвучени у нова - грађанска одела, остали су на власти. Дојучерашњи велики интернационалисти, федералисти и Југословени преко ноћи су хтели да се представе народу као демократе и националисти који су ту да заштите националне интересе Срба и Србије. Ова превара је за последицу имала крах српских националних интереса широм простора бивше Југославије. Парламентаризам и грађанство су поново жестоко прогоњени, а изборни резултати били су познати и пре самог гласања.

Та Србија само чека прилику да на слободним изборима изврши коначну смену структура које стратешки примитивизују политику и отвори нови, светли лист у историји српског грађанског парламентаризма стварајући промене које ће покренути све сфере српског друштва унапред

Промене настале 2000. године створиле су велику наду код грађана да ће најзад доћи до коначног раскида са комунизмом и диктаторским начином владавине. Међутим ова надања су врло брзо изиграна, и на власт су се недуго затим вратиле политичке снаге које су биле конституенти власти деведесетих. Деца и унуци комуниста још увек управљају друштвеним процесима, а снаге грађанске демократије су потлачене. Циљ ових структура је да огаде политику свим пристојним, образованим, демократски опредељеним људима и обезбеде себи нових 8 деценија власти. На нама је да им то не допустимо. Данас су, можда више него икада, актуелне теме изборних услова и потпуне реформе политичког система чији би први корак био лустрација.

У Србији се још увек осећа јак утисак подела, међутим све је очигледније јачање грађанских снага. Прошло је скоро 35 година од обнове вишестраначја и политичка култура грађана је знатно подигнута. Данас је грађанска, умерена и демократска Србија већинска Србија. Та Србија само чека прилику да на слободним изборима изврши коначну смену структура које стратешки примитивизују политику и отвори нови, светли лист у историји српског грађанског парламентаризма стварајући промене које ће покренути све сфере српског друштва унапред.

Члан омладине странке Ново лице Србије