U Britaniji zaseda komisija koja za cilj navodno ima ispitivanje činjenica i okolnosti koje su vezane za britansko učešće u samo još jednom u nizu iz regionalnih ratova. Koliko je zasedanje ove komisije farsa, pokazuje i činjenica da je članove same komisije birala britanska vlada.

Pana i njegova porodica su u zoru 3. decembra 1984. doživeli jednu od najvećih katastrofa u istoriji sveta. U Bopalu, u centru Indije, i sasvim blizu njegove kuće, 42 tone jednog od najotrovnijih hemijskih sastava, izocijanit metil (MIC), izašlo je u formi gasa iz Union Carbide, američke fabrike pesticida.

Danas je evropskije biti oprezan prema globalnim promenama koje praktično bez ikakvog otpora obuzimaju samu Evropsku uniju i podržati sve one snage koje na kontinentu nastoje da trgnu svoje narode iz potrošačkog dremeža kako bi se oni još jednom upustili u borbu za demokratiju.

Ono što je došlo posle obaranja Sadama je bilo mnogo gore nego što smo mogli da predvidimo. Trebalo bismo da imamo u vidu da su informacije koje smo dobijali bile pogrešne. Sada, ako me pitate da li bih opet uradio sve moguće da se obori Sadam, odgovor je - da.

Elita EU je izuzetno osetljiva na bilo kakvu kritiku. Ta preterana osetljivost svedoči o nesigurnosti i onih koji je predvode. U takvoj anti-demokratskoj atmosferi, EU će uništiti Evropu. Lisabonski ugovor je poraz demokratije u EU.

Kao jedno od najživljih središta intelektualne refleksije politike u Srbiji, IIC Nova srpska politička misao je preuzela ambicizni zadatak da organizuje okrugli sto na ovu temu. Cilj je bio da se okupe istaknuti predstavnici stručne i političke javnosti.

Sve u svemu, kada svodimo račune njegove vladavine, Miloševića treba osuđivati za ono što je učinio. Bio je hladan i bezočan samodržac koji se samo za svoju vlast brinuo, i na kraju upropastio Srbiju i srpski narod. Ali, Miloševića ne treba osuđivati i za ono što nije uradio.

Voleo bih da nam neko iz vrha vlasti objasni šta čini po pitanju prevencije bele kuge u Srbiji, i zašto dozvoljava nametanje netradicionalnih vrednosti u trenutku kada je jasno da nestajemo kao narod. Sve je više razvoda, propalih brakova, sve je manje dece, i mladih ljudi koji mogu da stupe u brak.

Svakako bi najbolje rešenje bilo ignorisati paradu. Prazne ulice, spuštene roletne, pa neka “sveci” marširaju do mile volje! Neka na ulici ostanu samo uvezeni i plaćeni gejevi, operativci zaduženi da izazovu incidente i njihovi organizatori i gospodari.

Da takav scenario predstavlja realnu opasnost, potvrđuje i broj od oko pet hiljada pripadnika policije, koliko ih je najavljeno za tu „priliku“, pa se i odgovor nekako sam nameće. Znaju i oni da od sveg tog paradiranja mogu imati samo političke štete ali trenutna vlast više nije u stanju da samostalno odlučuje.