"Kosovo je Srbija" jedan je od ključnih slogana u svakoj političkoj izjavi u Beogradu kao i na susretima srpske dijaspore širom sveta. Istorijski srpsko, etnički albansko, ekonomski evropska periferija. Ipak, geopolitički, Kosovo je američko.

Kada je sajt Vikiliks pre nekoliko nedelja objavio hrpu od stotinak hiljada ratnih avganistanskih dokumenata, u Americi je počela da se širi javna sumnja u lojalnost Pakistana, za koji se u jednom listu kaže da ostaje preokupiran istorijskim neprijateljstvom prema Indiji.

Ne treba isključiti korekcije u velikom socijalnom eksperimentu koji živimo, ka ublažavanju oštre kompetetivnosti u svim društvenim sferama. Ipak,prerano je pretpostaviti da bi se Nemačka (ponovo) mogla povesti za socijalizmom kako to priželjkuju domaći (i svetski) levičari.

Ovaj slučaj je još jedan klasični primer državne panike u kome su incident i reakcija na njega potpuno disproporcionalni. Kada je prošlog aprila počelo izlivanje nafte, Obama je proglasio katastrofu,a sada, odjednom i priča: “imamo sve to pod kontrolom“.

Ako ratovi ne budu odmah zaustavljeni i izmešteni poslovi ne budu vraćeni u zemlju, SAD će završiti u istorijskoj kanti za smeće. SAD i 300 miliona Amerikanaca ne mogu se povratiti na noge ukoliko neokonzervativci ne budu poraženi.

Bilo kako bilo, dok god ne postoji „idealna“ opcija, mi kao građani moramo biti svesni da smo jednostavno prinuđeni da biramo između postojećih alternativa, kakve god da su, te da nemamo prava da „zabadamo glavu u pesak“ zbog takvog stanja u kome smo se našli.

Nemoćan da slovesno opovrgne da je borba za opstanak države nužna i obavezna za svakoga, Brisograd pribegava stvaranju konfuzije u javnom mnjenju. Veoma ljut na Srbe sa Kosova, jer ga udaljavaju od Brisela, Brisograd ih čak briše iz brojnog stanja.

Nova čvršća saradnja između dve najveće slovenske države biće najveći gubitak za Sjedinjene Države koje će morati da se zadovolje kompromisom kada je u pitanju saradnja sa Rusijom na daleko ravnopravnijoj poziciji.

Sada, kada je mnogo toga dozvoljeno, kojim logičkim principom možemo da zabranimo još jedno „pravo na razliku“ („pravo na razliku“ je inače logički slabo definisana kategorija), u ovom slučaju, poligamni brak? Teško je i zamisliti šta bi jedan ovakav problem mogao da predstavlja na Balkanu.

Dozvolite da se zapitam naglas gde je to siromašak koji je najpre postao guverner Arkanzasa, a potom i predsednik SAD, stekao takvo bogatstvo da danas može da izdvoji 3,000,000 dolara na ćerkino venčanje? Odakle taj novac? Kome je Klinton zaista služio tokom osam godina na dužnosti?