Савремени свет | |||
Како не платити Европској унији и извући се |
среда, 18. август 2010. | |
По свој прилици, Словацима није баш најпријатније суочити се са чињеницом да већина осталих Европљана не може да пронађе њихову земљу на карти света, а поготово да је разликује од Словеније. Али ако се делује паметно, из положаја мале и неприметне нације може се извући озбиљна корист. На пример, може се на муфте ослободити испуњавања непријатних свеевропских обавеза. 12. августа, словачки парламент уштедео је својој земљи 816 милиона евра,[1] једноставно одбивши да пошаље финансијску помоћ Грчкој као и остале државе Еврозоне. Какви Грци – немају ни за себе! А у Бриселу су проценили да се не исплати млатити се са неком тамо Словачком – и Словацима су опростили тај невини несташлук. Званичне власти ЕУ, дакако, нису могле у потпуности да игноришу одбијање Словачке да преузме на себе утврђени део бремена Еврозоне. Али реакција Брисела показала се више него скромном. Све се свело на кратку изјаву финансијског комесара Олија Рена:[2] њему је јако жао, понашање Братиславе је ружно и несолидарно, али шта сад, спасићемо Грчку и без њих. Грци су већ успели да приме прве транше бриселске помоћи, тржишта су се смирила, а губитак 816 милиона евра, када се упореди са Атини обећаних 110 милијарди, и не делује нарочито фатално. Чак и у Бриселу признају[3] да неће подузимати никакве практичне мере ради кажњавања несолидарне Словачке. Највише што ће учинити – размотриће то питање на следећем заседању министара финансија Еврозоне. Оно се одржава 6. септембра, а до тада на Словачку могу и да забораве. И та заборавност Еврозони може само да користи. Што би се непотребно још једном привлачила пажња европске јавности на то да једна од држава монетарне уније не жели да спасава Грчку заједно са свима? Лош пример може да испадне заразан. Управо тим страхом ЕУ од широког публицитета се и окористила влада Словачке. Лидери Еврозоне толико дуго су се млатили око смиривања инвеститора и заустављања дужничке кризе у jужној Европи, да нису имали ни најмање жеље да се у то изнова упуштају због Словачке. Нека им њихове сиће, само нека се не дира у тешко задобијене механизме европске монетарне солидарности! Али 816 милона евра је сића само за Еврозону. А петомилионска Словачка нема разлога да повећава свој спољни дуг за додатних 7%, да би помагала земљи у којој су пензије и плате неколико пута веће[4] од словачких. Поред тога, политичка ситуација у Словачкој показала се погодном за изврдавање еврообавеза. На пролеће је помоћ Грчкој обећала претходна влада Роберта Фица. Али након избора, 12. јуна, на власт је дошла опозиција, предвођена Иветом Радичовом.[5] Радичова никоме ништа није обећавала и чисте савести је одбила да да̂ новац Бриселу, убеђујући га да је њена земља превише сиромашна за такве ствари, а ионако је у Еврозони једва две године. Испрва је нова влада покушала да избегне, не само помоћ Грчкој, него и учешће у изградњи стабилизационог фонда Еврозоне од 750 милијарди евра. Ступање на снагу споразума о стабилизационом фонду морало се одложити за неколико недеља, пошто је Словачка упорно одбијала да га ратификује.[6] А деловати без свеопште сагласности целе Европе није препоручљиво. На крају баладе, европски лидери намолили су Радичову да се приклони стабилизационом фонду. Сада је постало јасно и шта су јој обећали заузврат: допустили су јој да се не „отвара“ за помоћ Грчкој. За Словачку се ова трампа показала прилично повољном. Сума који они треба да уплате у стабилизациони фонд износи 4,4 милијарде евра, али по свој прилици, до стварне уплате неће ни доћи. За Грчку се тражило свега 816 милиона евра, али се платити мора, и то ускоро. Сада је најважније да се тема некажњеног одбијања Словачке не рашири превише по другим земљама ЕУ. Мада, чланови немачких интернет форума већ захтевају[7] да канцеларка Меркел следи за примером своје словачке колегинице. (Чланак објављен на пословном порталу Slon.ru, превео са руског Никола Танасић.) |