Sada je nastupio trenutak da Grčka treba da odluči o svojoj sudbini: može li da postane funkcionalna država, sposobna za život u okviru sopstvenih mogućnosti, ili će ostati nefunkcionalna? Ovo drugo bi imalo potencijalno katastrofalne posledice po šesnaestočlanu evrozonu, a i šire.

Burno razvijajuća trgovinsko-ekonomska i energetska saradnja između Rusije i Turske diktira potrebu za povećanjem nivoa uzajamnih odnosa ove dve zemlje i u političkoj sferi.

U Nemačkoj, ratna tematika skoro da se ne razmatra. Angela Merkel smatra velikom čašću poziv Moskve da učestvuje na svečanosti povodom 65-godišnjice dana pobede nad nacizmom. Ona se zahvalila SSSR i saveznicima i izjavila da Nemačka nikada neće zaboraviti svoje oslobodioce.

Potpisivanjem dogovora o floti i Krimu baš u Harkovu, a ne u Kijevu na primer, Medvedev i Janukovič šalju Evropi i SAD poruku da duži kraj konopa za potezanje ovoga puta drže Rusija i “ruska Ukrajina”. Ukrajina i Rusija, dve glavne države bivšeg SSSR, još jedanput su zajedno.

Cilj svih spolja gledano naivnih „traganja za istorijskom istinom“ jeste rušenje oslonaca društva, kultivisanje u dušama ruskih ljudi osećaja odvratnosti prema sebi samima, svojoj istoriji i kulturi.

Politička sudbina Angele Merkel, koja pokušava da opravda nemačko angažovanje u Avganistanu uprkos tome što je javnost odavno postala svesna da se u toj zemlji brane američki interesi, kao i budućnost nemačke misije, umnogome zavise od ambivalentnog odnosa sa SAD.

Grčka se nalazi na istorijskoj tački preklapanja nerazvijenih svetova Mediterana i Balkana, i to ima ogromne implikacije po njenu politiku i ekonomiju. Pa ipak, baš kao što je geografija podelila Evropu, ona je i ujedinjuje.

Za tursku vladajuću Partiju pravde i razvoja se kaže da zemlju socijalno i politički usmerava prema autoritarnim režimima Bliskog istoka. U stvarnosti, ona je možda najbolji branilac evropskih vrednosti kojeg Turska danas ima.

Sa vašingtonske tačke gledišta, ponašanje Turske kao saveznika, prema iračkoj politici, nije bilo za poštovanje. Sa Ankarine tačke gledišta, politika SAD prema Iraku je trapava i potkopava turske interese.

Četvorica nemačkih profesora koji su 1998, otpočeli bezuspešni anti-evro proces pred ustavnim sudom, sada spremaju novu pravnu akciju. Njihove tvrdnje ovoga puta imaju mnogo veće šanse za uspeh.