Da li je u ijednoj evropskoj zemlji zabranjena prodaja Mladićevih statua ili majica sa njegovim likom? Nije. To je prima facie dokaz da prodavci za tezgama na Zelenom vencu postupaju u potpunosti u skladu sa evropskim vrednostima.

Zbog čega u nekim situacijama podršku daje teritorijalnom integritetu a u nekim drugim pravu na samoopredeljenje? Zašto za Republiku Srpsku ne može da važi ono što je važilo za Kosovo i Crnu Goru?

 U svakom slučaju rezultat ove ujdurme i državnog skandala jeste da smo još jednom demonstrirali svoju „servilnost“, neozbiljnost i da smo od dve ponuđene mogućnosti izabrali treću koja je gora od obe- izneverili smo i EU i Kinu, a ponajviše smo izneverili sebe.

Na delu je delovanje oligarhijskih lobija čiji je dogovor o podržavanju kandidata za potpredsednike obesmislio svaki pokušaj da se unutar Demokratske stranke sprovedu neposredni izbori na kojima bi učestvovalo članstvo stranke.

Ponovo nam se dešava obrazac viđen u avgustu. Najpre Vuk Jeremić i srpska diplomatija nešto logično i dobro urade. Onda se digne „evroatlantska kuka i motika“. Na kraju, Tadić dođe do „realističkog“ zaključka da je bolje slediti interese naših „prijatelja“ iz Vašingtona i Brisela.

Ne izabrati nikoga, ne odlučiti se ni za jednu od bandi koje su u ponudi, ne nadati se da će jedna banda koja otera drugu bandu biti bolja – dok najzad ne dočekamo onu treću, u pripremi.

Orić je bio u Beogradu? Ako je to tačno, onda bitno pitanje glasi: kako su Specijalno tužilaštvo za ratne zločine i njegov šef, Vladimir Vukčević, na to reagovali? Ako su propustili da to učine, zašto?

Istorija nam je pokazala da su Srbi i SPC neraskidivo povezani. Mi smo jedinstveni i po tome što jedini slavimo slavu, pošto smo od naše pravoslavne crkve načinili srpsku narodnu crkvu. SPC je oduvek imala i hrišćanski i nacionalni karakter.

Predsednik je ili neoprostivo ishitren i nepromišljen, ili svesno učestvuje u otvorenom laganju građana, činu koji je na njegovom položaju daleko gori od neplaćanja računa za struju.