У теорији праведног рата примарна је правда у односу са својим ривалима, слободом и благостањем. Правда је водећи принцип у оправдавању нових ратова, а не слобода.

Кондолиза Рајс ономад није могла бити више у криву. Свидело се то нама или не, сфере утицаја ће бити кључна карактеристика међународне политике, а посебно односа између великих сила, у XXI веку. Од кључне је важности да креатори америчке политике то схвате и прилагоде се тој реалности.

Прелиминарни избори неће узроковати промене у спољној политици, барем не на десници. То ће бити мање-више исто. И управо зато ће неоконзервативци, који су оштроумно подржали покрет Чајанку, очувати своју превласт у Републиканској партији када су у питању инострани послови.

Ипак, Уговор о колективној безбедности представља неопходан чинилац када је у питању нова безбедносна структура у Европи и у свету. Циљ Уговора о колективној безбедности је свакако борба против тероризма који и на тлу држава чланица бившег СССР-а узима све више жртава.

Паралелно 15-годишњем постојању Вајмарске, Србија је претрпела низ неуспеха: приморана да прихвати пораз и кривицу за ратове, дужна да плаћа за грехе режима за који сматра да га је сама збацила, и на крају приморана да се бави економском кризом над којом нема контролу и са којом није у стању да се сама носи.

Уколико бирачи у Републици Српској желе да успоставе независну државу, САД и друге НАТО чланице треба да поштују ту одлуку. Одржавање вегетативне БиХ у животу путем међународне помоћи не служи никаквом легитимном америчком интересу.

Политика САД суштински није политика САД-а чак ни као мегаломанске над-државе која је све мање у додиру са својим федералним државама. То је понајмање политика грађанина Тексаса, Калифорније, Јуте или било које друге америчке државе.

Милошевић није присутан већ деценију. Шест година после мог одласка из Амбасаде у Београду и 11 година од завршетка НАТО бомбардовања, однос Србије према НАТО остаје осетљиво питање, што је потпуни контраст у односу на друге делове региона.

Српски прозападни лидери су толико привржени Западу, а у потпуности су оманули у разумевању Запада. Не знају с ким имају посла. Међу овим неморалним светом бити љубазан значи да си губитник, и да могу некажњено да наставе да те варају и шамарају.

Поједини руски, али и страни  аналитичари, оцењују да многи догађаји на постсовјетском пространству – укључујући и овај у руско-белоруским односима – сведоче да ,,сојуз њерушимиј''(савез неразрушиви), како се кажеу совјетској химни, није био тако чврст како се је пропаганда тврдила.