Dolazi vreme izbora a samim tim i vreme mutavog gmaza đoleta, alkosa antonića i ostalih "političkih analitičara" koji će zauzimati prostor u medijima svojim ingenioznim predviđanjima i opservacijama ...

Један од њихових највећих стратешких умова то је најбоље, најтачније и најциничније изразио: бити њихов непријатељ је опасно, али бити им савезник, најчешће то је – фатално.

Да ли се проналазите у пароли ”Избор за бољи живот” или можда у слогану ”Покренимо Србију”? Да ли вас мобилише слоган ”За Србију знаш зашто” или пароле попут оних ”Јака Србија, јаки региони” или ”Истина”?

Однос Путин-Медведев је честа тема у медијима и политичким круговима на западу. Међу њима је најчешћа да је ,,газда'' у Русији Путин а не Медведев, да премијер доноси одлуке а председник их само аминује, да ће се Путин вратити у Кремљ, итд.

Наши људи су понекад превише склони да одмах поверују да у свему постоји нека велика завера. Мене теорије о завери не занимају, мене занимају искључиво чињенице о завери. Зато онима који тврде да ту „нешто смрди“, препоручујем да мало сами истраже Викиликс.

Чињеница је да међународна заједница рачуна на борбу (и свакако ће је иницирати и помоћи) за упражњену лидерску позицију која би се развила међу радикалима после Шешељеве смрти, што би ту странку поделило и на крају уништило.

За ове изборе је вероватније да неће обећавати као 2008. Разлог лежи у томе што је и нашим политичарима јасно да нисмо битни, па тако и да наставимо да се бусамо као лидери „у инат свима и упркос свему“ – никога то више и неинтересује.

Ако би неки политичар у уређеној држави наступио против легитимних националних интереса, био би то окидач за суноврат његове политичке каријере. Примери Чедомира Јовановића и Вука Драшковића најочитије показују да у Србији то није случај.

И тада се десило нешто што је Вук касније описао као издаја. Лидери тадашње опозиције нису хтели да иду даље, да пусте народ у Скупштину и да направе „народно заседање“, па су се, како тврди Драшковић, још одмах након тога окренули контактима из тадашње власти, сваљујући сву кривицу на Вука.

Наиме, краљ Петар II Карађорђевић није прогнан из Краљевине Југославије већ је вољом пучиста, који су, узгред, државни удар извршили и по британском налогу и за паре, одведен са територије југословенске државе.