Салмонд је прије двије године објавио тзв. Бијелу књигу „Ваша Шкотска, ваш глас” у коме децидно објашњава разлоге дјеловања независне Шкотске и какве политичке и економске односе жели да гради са сусједном Енглеском, уз клаузулу, добросусједски односи.

Креатори америчке политике имају ружну навику да углед и богатство Америке повезују са сумњивим страним покретима и лидерима. Неко би се понадао да ће званичници и стручњаци научити нешто из тих болних искустава.

Релативно брзо се установило да је за видљиво повећан број „азиланата“ у септембру више крива Немачка него балканске земље. Наиме, немачки Савезни уставни суд донео је 18. јула одлуку о повећању социјалних примања за подносиоце захтева за азил.

Проблем је и нескривено испољавање клерофобије – одбојности према свештенству и цркви. Они који причају о правима сексуалних и других мањина, допуштају себи да о цркви, свештенству, верницима, кажу било шта.

Проблем је што је, у неком тренутку, постало јасно да се за ефективно вођење империјалне политике „оцрњени социјализам“ ипак мора заменити „још нечим“ – и за ту улогу, нимало наивно, изабран је појам демократије.

Пита ли се ико: ако се тзв. република Косово представља независном, и то без надгледања и контроле примене међународних стандарда, од стране било које међународне организације, због чега за њу као такву, лобира премијер једне њој суседне земље? Од кад је то дозвољено у међународним односима?

Као што опструкције нема у републичком парламенту, као што је није било у вождовачкој Скупштини, тако је нема ни у градском парламенту. Ради се о указивању на систематско кршење закона које се одвија од стране представника власти, и које је почело одмах након избора.

Можда је у питању навика. Можда зависност. Или носталгија за империјалним данима минулих дана. Штагод да је разлог, Британија је дефинитивно преокупирана ратовима у иностранству

Стратешко партнерство не би имало смисла било са којом земљом која је признала независност КИМ док та земља не би повукла одлуку о признавању. Није познато широј јавности да је неко од званичника из предходне власти тражио од било кога страног сагповорника повлачење одлуке о признају независности.

Наш проблем као нације лежи у томе што они, „прагматични реформатори“, деца титоизма пресвучена у „демократе“ (са малим и великим „д“), српске интересе једноставно не схватају као своје. Или их тумаче тако накарадно да се они не могу ни препознати. Што се своди на исто.