Првобитно исказани циљ овог бомбардовања био је да се умањи број либијских цивилних жртава. Али, многи важни чиниоци у Вашингтону, укључујући и Обаму, су назначили да се САД спремају за сасвим другачији рат: за рат за промену режима, рат који може постати дуготрајан.

Живимо у глобалном свету у коме однос узрок-последица спаја догађаје на веома удаљеним географским тачкама. А Јапан нас је суочио са нечим за шта смо више волели да мислимо да је немогуће.

Пошто амерички меци, америчке пушке и од Американаца обучени војници убијају мирне Бахреинце, америчко пролеће у муслиманском свету постаје зима незадовољства. Ако желимо да се демократски идеали укорене у арапском свету, морамо почети са променама у Египту и Саудијској Арабији

Вашингтон пост извештава да су три саветнице - Хилари Клинтон, Сузан Рајс и Саманта Пауер - одговорне за убеђивање председника Обаме, противно саветима Роберта Гејтса и других припадника војног естаблишмента, да је бомбардовање Либије добра идеја.

Однос према Либији у последњих четрдесет година, посебно Велике Британије, Сједињених Држава и Француске, никада није био благонаклон. Штампа и телевизија западних земаља тврде да су либијски агенти обучавали и финансирали терористе широм света.

Јесте, вероватно ће се у догледно време битно променити етничко-расна, структура америчког друштва, али, чини се да је Русија ту у већем проблему, нарочито ако би кренула река имиграната из Кине. Дакле, 3:1 за САД.

Чињеница да је Демократска странка изгубила и председничке и парламентарне изборе доноси многе изазове јер је ДС требало да буде политичка снага која ће гарантовати стабилизацију и консолидацију демократије у српском друштву.

Да ли је могуће ову изборну победу представити и народу и конкурентима као ону коју су демократе извојевале 2008. године? Да ли победа на председничким изборима може неутралисати пораз на парламентарним?

Већ дуго, још од почетка деведесетих, а посебно одмах после 5. октобра, политичка елита располутила је српско друштво на „ми и они“. Шта их је руководило да „почине такав грех“ и Србију доведу на руб политичке нестабилности, отварајући бреше за стране утицаје и уцене као мало где на европском простору?

Опасност која у непосредној будућности прети од привидног решења кохабитације у најтешњој је вези са распоредом политичких снага у скупштини насталог као последица корумпираних избора 6. маја. Логика тог распореда неумитно диктира образовање лажне владе националног јединства.