Савремени свет | |||
Нове тензије у односима између Турске и Сирије |
четвртак, 11. октобар 2012. | |
Више је него очигледно да побуњеници у Сирији губе битку и да у стратешком смислу не могу ништа да ураде. Зато Запад на челу са САД настоји да путем Турске изврши притисак на Сирију. Турска прети ратом због наводних гранатирања њене територије које су исценирали сами побуњеници. У интервју за “Глас Русије” Рик Розоф је изјавио следеће: ”…само неколико часова пре инцидента са гранатирањем турске територије које јој је омогућило оправдање за војне нападе на сиријске циљеве, руски заменик министра иностраних послова Генади Гатилов рекао је репортерима у Москви да је Русија упозорила НАТО и његове савезнике на седници за сарадњу заливских земаља (Бахреин, Кувајт, Оман, Катар, Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати) да припремају контекст за војну интервенцију унутар Сирије тиме што инсистирају на успостављању хуманитарних коридора или неутралних зона унутар Сирије и да започињу војне провокације на турско-сиријској граници”.[1] У прилог растућим тензијама између Турске и Сирије говори и податак да је Анкара пребазирала додатних 25 авиона типа “Ф-16“ на границу са Сиријом.[2] У међувремену остали западни савезници се позивају на одредбу да уколико једна чланица НАТО буде нападнута да остале земље имају право да се војно умешају. Генерални секретар НАТО пакта Андерс Фон Расмусен изјавио је да “савезници имају неопходне планове како би сачували безбедност Турске, уколико то буде неопходно“.[3] Сама Турска се такође припрема за рат са Сиријом. Недавно је турски парламент дао овлашћење премијеру Реџепу Ердогану да може да пошаље трупе ван територије матичне земље. Реџеп Ердоган је изјавио следеће: “Обавезни сте у сваком моменту да будете спремни за рат. Ако нисте спремни ово није држава, ако нисте за то спремни, ово није народ”.[4] Оно што може затегнути односе између Анкаре и Москве јесте принудно спуштање путничког авиона сиријске авио компаније на лету Москва Дамаск. Турци су то урадили наводно под сумњом да је авион превозио оружје сиријској армији.[5] Међутим, Руси тај чин могу сасвим другачије схватити. Између осталог, уколико Москва жели заиста да испоручи оружје сиријској армији она то може учинити морским путем што је далеко безбедније и што јој омогућава допремање далеко веће количине наоружања. Сасвим је дакле јасно да се ради о провокацији са турске стране. Исценирани напади гранатама на погранична насељена места у Турској представљају последњи покушај да се збаци влада председника Башара. А да је сасвим очигледно да су гранате на турску територију испаљене са побуњеничких положаја говори и податак да углавном побуњеници држе ту област под својом контролом.[6] Осим тога, Сирија је затворила ваздушни простор у близини границе са Турском. Како извештава “Глас Русије” Дамаск је забранио својој армији било какве војне активности на десет километара од границе са Турском што исто важи и за ваздухопловство.[7] Питање које се рационално може поставити је због чега би се нека војна јединица сиријске армије оглушила о то наређење и почела да гранатира турску територију? Питање је колико ће Турска заиста бити спремна да уђе у рат са Сиријом када већ има проблеме са Курдима који непрестано нападају њену армију. Међутим, америчке трупе су пребазирале своје одређене јединице на границу са Јорданом са образложењем контроле сиријског хемијског и биолошког оружја као и да наводно пруже помоћ Јордану у прихвату бројних избеглица.[8] “Имамо тамо групу војника који помажу да се тамо успостави штаб и да веза између САД и Јордана буде јака тако да се можемо изборити са свим могућим последицама оног што се дешава у Сирији”[9], изјавио је Леон Панета. Да ли се то спрема војна интервенција против Сирије?[10] Русија сигурно неће стајати по страни уколико се то догоди, јер уколико буде остала по страни, она губи важног савезника а осим тога и њен међународни утицај биће озбиљно пољуљан. Осим тога Сиријска армија има озбиљан потенцијал када је у питању ПВО тако да би сваки евентуални ваздушни удари били плаћени високом ценом. Турска би се сигурно у евентуалном рату ослонила на своје најмодерније вишенаменске авионе типа “Ф-16” али по цену високих губитака, јер сиријска ПВО располаже савременим руским системима као што су “Бук” или “Панцир” а Американци нису спремни да воде још један рат сада када су већ њихове трупе ангажоване у Авганистану. Питање је такође како ће Иран реаговати на евентуални напад на Сирију и не смемо да занемаримо ни његове ефективе. У сваком случају уколико се НАТО пакт, Израел и САД ипак одлуче за отворену војну интервенцију, а Русија остане пасивна што ће се, као што смо рекли, веома лоше одразити по њену геостратешку позицију на међународном плану, Турска ће бити та која ће представљати ударну песницу војне интервенције против Сирије и њеног председника Башара ал-Асада. Турски авиони типа “Ф-16” биће ти који ће задати ударце по виталним објектима сиријске армије и владе Сирије и то би побуњеницима дало крила да на терену учине нешто више док се америчке трупе у Јордану сигурно неће укључити у отворени конфликт. Оне ће само пружати логистичку подршку побуњеницима и ако треба запоседати заузета подручја.
|