Sa dugovima dobili smo i sličan način rezonovanja kakav smo videli na primeru ruskih izbora iz 1996. godine. Tako, nedavno sam u kontaktu sa prijateljem koji je donedavno bio proradikalski nastrojen saznao da neće izaći na izbore. Kaže: „Uzeo sam stambeni kredit, pa neću da reskiram da mi skoči rata.“

Američkim ambasadorima se može progledati i kroz prste. Tako nešto se od njih može i očekivati. Ali, kakve to nevidljive zle sile nagone i uglednog građanina Rusije, pa to još i bivšeg potpredsednika ruske vlade Alfreda Koha da se svrsta u iste redove?

Ovih dana, svako malo, zovu da se učestvuje u nekakvim anketama povodom deset godina od onog Petog oktobra. Ko je šta pametno imao o tome da kaže rekao je to pre tog Petog oktobra, ali nekako je nepristojno ne učestvovati, niko ne voli da bude kvariigra.

Mnogi ljudi misle da smo svi izvukli pouke od katastrofalnog niza događaja koji su doveli do Velike depresije. Ali svakim danom sve više i više izgleda kao da će loša monetarna politika oslabiti svetsku ekonomiju.

Tokom zasedanja objavljeno je i da će kineska spoljna politika ove godine biti usredsređena na razvoj ekonomskog pojasa duž Puta svile. Prema rečima kineskog ministra spoljnih poslova, do sada je preko pedeset država izrazilo želju da se uključi u ovaj format saradnje.

Od Male Gospojine naovamo, pitanje svih pitanja u Srbiji desno od centra je: U čemu je danas razlika u stavovima o budućnosti države i nacije između Tadića i Nikolića? Jeres je, možda, ali reći ću: Ne, nema razlike! Kada je već tako, uvek je u prednosti onaj koji je već vlast.

Dolazak SRS-a na vlast odmah će voditi ka preispitivanju ulaganja u Srbiju. Prva i normalna reakcija svakog investitora biće da čeka kakva se ekonomska politika sprema, da li se odnosi sa Evropom još više kvare.

A mi smo delovali u interesu ruskog naroda i države. Menjati to za pare, menjati ljude za nekakvu korist, menjati ljude za mogućnost nekakvih ugovora i bankarskih transfera – to je apsolutno nedopustivo. Ako dozvolimo sebi da delujemo prema takvoj logici, izgubićemo sve. Izgubićemo celu zemlju.

Za mjerenje stupnja međusobne razumljivosti postoje već pola stoljeća u lingvistici pouzdano strukturirani testovi. Granična zona za uvrštavanje u isti jezik nalazi se između 75 i 85 posto međusobne razumljivosti. U našem se slučaju i ne dovodi u pitanje da smo iznad tog postotka.

U modi je gemišt konfuznih ideja u čijem je centru smanjivanje poreza svih vrsta, pogotovo poreza na plate. Magični recept je savršen. Snižavanje poreza na plate obara cenu radne snage, a time i troškove proizvodnje.