Kao Srbin sa Kosova i Metohije, potpredsednik DSS i kao član  poslaničkog kluba DSS, sa Đorđem Vukadinovićem sam izvanredno sarađivao i nadam se da ćemo tu saradnju nastaviti i ubuduće. Nasuprot tome, sa Urošem Jankovićem i njemu sličnima koji zbog mrvica lokalne vlasti prodaju veru za večeru nemam i ne želim da imam nikakve ni lične ni političke veze. 

Zbog toga, a u cilju konačnog srpsko-srpskog pomirenja, neophodno je organizovati ponovno suđenje "u odsustvu" na kome bi optužba imala priliku da dokaže svoje tvrdnje o Mihailoviću kao zločincu ili da ućuti zauvek.

 Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka su potpisali izdajnički Briselski sporazum kojim se praktično država odrekla svoje južne srpske pokrajine, pa se onda postavlja pitanje: zašto koalicija sa izdajnicima? Tokom poslednjih opštinskih i parlamentarnih izbora na surov i drastičan način, upravo najviše na Kosovu i Metohiji, Srpska napredna stranka je pokrala izbore a najviše Patriotski blok koji su činile DVERI i DSS. 

Kosovo ipak nije ništa više no kvazidržava, koja nema međunarodni pravni subjektivitet, ni puno međunarodno priznanje. Samo 91 od 193 članice UN nacije priznaju „najmlađu evropsku državu“, koju ne priznaju ni pet članica EU, a koja nije član ni UN, ni OEBS-a ni mnogih ostalih međunarodnih organizacija.

Moramo izaći iz situacije da nakon svakog pominjanja srpskog nacionalnog identiteta i srpskog nacionalnog interesa mora uslediti neka vrsta nelagode, izvinjavanja i objašnjenja da se ne radi o srpskom nacionalizmu koji želi da negira sve druge nacionalne identitete.

Očigledno da je ranija uprava u Srbiji – koja izgleda nije umela da upriliči gej paradu, a i otezala je sa predajom Severa Kosova – morala da „plati cenu“. Tako smo dobili, po merilima Vašingtona i Brisela, mnogo uspešniju upravu. 

Ratne dnevnice su bile isplaćene 2-3 meseca posle okončanja bombordovanja, ali su plaćane za učešće na vojnoj vežbi. Neko se, međutim, dosetio da je u stvari bio u ratu, za šta se dobija novac za ceo dan, a ne za osam sati, tako da je državu tužio za razliku. 

Generalni utisak je za nijansu slabiji od prošlogodišnje „Slobodne zone“, koja je uspostavila neke standarde koji će teško uopšte biti ponovljeni, a pogotovo nadmašeni, čemu u prilog govori i nešto manji broj posetilaca.

 Dakle, Srbija će, prema rečima premijera, izgraditi o svom trošku (kao što su nas Austrijanci naterali da o našem trošku gradimo njihovu prugu) deo Velikoalbanskog autoputa na svojoj teritoriji