U modi je gemišt konfuznih ideja u čijem je centru smanjivanje poreza svih vrsta, pogotovo poreza na plate. Magični recept je savršen. Snižavanje poreza na plate obara cenu radne snage, a time i troškove proizvodnje.

Ovaj ''piratski'' plan EU i njegove posledice su ipak nekako ''amortizovane ''dovorom između Ruske Federacije i Republike Kipar. Moskva je pristala da smanji kamatu na kredit od oko 2 milijarde evra koji je dala Nikoziji. Takođe, produžen je i rok otplate.

Trebalo je da EU i SAD insistiraju na tome da republike istupe iz SFRJ na miran način i prema unapred određenoj proceduri. Na taj način spasli bismo na desetine hiljada života i uštedeli bismo milijarde dolara.

Zbog toga svega možda i ne čudi da je i lično Boris Tadić prvo promptno otišao u Moskvu radi potpisivanja gasnog sporazuma između dva kruga predsedničkih izbora, a posle na ratifikaciju sporazuma „tehnički” zaboravio.

Dešavanja u Novorusiji takođe su postali test toga ko upravlja Moskvom – nosioci naših nacionalnih interesa ili šesta kolona to jest atlantistička mreža uticaja. Pokazalo se, pedeset kroz pedeset, sa promenljivom uspehom – Krim naš, dakle vlast je ruska; Minski sporazumi – pobedila je šesta kolona.

Jedna ogromna vest prolazi skoro nezapaženo. U vrtlogu ovih raspaljivih tema o derbiju, nasilju, helikoterima nad našim glavama, hapšenjima, presudama, gej paradi i estradi, vest da država prodaje Telekom daleko ispod cene kao da nikome ne privlači pažnju.

Ovakav rast BDP Srbije u navedenom periodu više je nego skroman ako se ima u vidu činjenica da je Srbija krenula sa izuzetno niske statističke osnove, jer se njen BDP u toku 90-im godinama više nego prepolovio.

Srbija jeste na ivici bankrota, za koji su umnogome zaslužni kadrovi poput Mlađana Dinkića i sličnih gurua koji su privredu gurnuli u ambis, a sada ti isti objavljuju da je država uspela da se još zaduži. Ipak, uprkos pokušaju da se to predstavi kao uspeh, i laicima je jasno da prodaja državnih obveznoca predstavlja najgori vid zaduživanja.

 Sukob u stranci je počeo da se razbuktava onog momenta kada je novi predsednik DSS Sanda Rašković Ivić iskočila iz planiranih okvira pomenute interesne grupacije. Do rascepa u DSS nije došlo zbog navodnog neslaganja oko zajedničkog kandidata opozicije za predstojeće predsedničke izbore, jer se o tome nije ni govorilo na Predsedništvu stranke.