Što se više udubljujemo u Marksa, to više stvari otkrivamo. Ovi redovi napisani pre više od 150 godina kao da govore o današnjem dobu: zato što finansijska aristokratija diktira zakone, upravlja državom, raspolaže svom vlašću, i preko štampe gospodari javnim mnjenjem...

Rast i razvoj "Islamske države", terorističke strukture koja je prisutna u nekoliko država, imajući ,,državnost” samo na rečima, svedoči o tome da u ovom delu prognoze CIA nije pogrešila. 

Ova vlada je čas za tajkune, a onda je protiv njih, čas je za socijalno ugrožene a nikad nije u stanju da im popravi položaj, deklariše se, barem ideološki, kao neko ko podržava srednji sloj građanstva, a mi takvi smo najviše propali. Oni, prosto rečeno, moraju da plate cenu široke koalicije.

Inostrana sredstva nisu u dovoljnoj meri alocirana u proizvodnju koja može obezbediti privredni rast. Spoljni dug Srbije od 2000. do 2007. godine rastao je po prosečnoj godišnjoj stopi od 13,5% izraženo u dolarima, dok je prosečno godišnje povećanje spoljnog duga u evrima 6,22%.

 Ako je ruski predsednik i učinio neku grešku, onda je to ona koju Zapad nikako ne prašta: odbio je da se pokori. Zato ga i ,,časte’’ kvalifikacijama da je samodržac, tiranin, zločinac, da želi da obnovi Sovjetski Savez.

Svoje učešće u „ljigavoj seriji“ koja je trajala samo tri sezone Rob Stjuart je smatrao sramotom, sve dok se prošlog decembra nije ulogovao na Fejsbuk i pronašao klub obožavalaca pod nazivom „Tropska vrelina/Nik Sloter“, sa nekih 17.000 članova, uglavnom iz Srbije.

Meni je Kosovo u srcu i duši, u kući, usađeno kroz vaspitanje od malih nogu, budući da mi je otac na rođenju dao ime Lazar a mome bratu Miloš. Drugačije ne umem i ne mogu. Ne mogu protiv svoga vaspitanja, svoje porodice i svojih predaka, zahvaljujući kojima sam i rođen kao slobodan čovek.  

Vučić je neprestano apelovao na jedinstvo u istorijskim odlukama, koje su donete i koje će tek biti donesene, i istakao da nije izabran za ratnog poglavicu Srba, već, verovatno da Srbe povede u budućnost, ali u onu koju on zamišlja, a ne onu koju građani žele.

Moderno vreme i njegove kulturne institucije nisu nas ni u snu nas učinili nasilnijim, već plemenitijim. Naši preci bili su daleko nasiliniji nego što smo mi danas. Nasilje je u opadanju već epohama, i mi danas verovatno živimo u najmirnijem trenutku otkako postojimo na Zemlji.

Teško je osporiti potrebu i težnju za ukrupnjavanjem opozicionih snaga, ali do toga se očigledno ne može doći ako svaka stranka (ili strančica) i stranački lider i liderčić smatraju da upravo oni predstavljaju jedini moguć stožerni i objedinjavajući faktor u opozicionom bloku bez obzira na svoju objektivnu političku snagu.