Izgradnjom industrijskih parkova bi se povećala atraktivnost ovih krajeva, jer bi investitori svakako bili radi da dobiju potpunu infrastrukturnu podršku, čime bi svoje investicije učinili isplativijim. Sa druge strane, Srbija bi zaustavila demografsko odumiranje čitavog jednog regiona čime bi učvrstila svoju istočnu granicu.

Na nedavno održanom zasedanju filozofske škole Felix Romuliana u Zaječaru, mladi i talentovani teoretičar Rastislav Dinić izneo je određene kritičke primedbe na moje poglede na liberalizam.

Savez za Srbiju je u stvari savez onih koji Srbiju vide kao demokratsku i slobodnu zemlju, a ne kao autokratiju jedniog čoveka. Ako ga ne napravimo, mi zapravo dajemo pravo Vučiću da radi ono što je naumio.

Vrednost imovine Borisa Berezovskog u Srbiji procenjuje se na između 300 i 400 miliona evra, ali se ne zna kada će biti utvrđena, ako uopšte bude utvrđena.

Zaveštavanje organa samo je prvi korak u privikavanju ljudi na to tržište.  Reč je ne samo o informacionoj kontroli i programiranju javnog mišljenja, već i o temeljnom biološkom nadzoru društva i prirode, pre svega u oblasti genetike i reprodukcije.

Treba biti vrlo oprezan s pričom o povlačenju države iz medija. Jer smo je već u velikoj meri povukli i skoro ukinuli, a dobili smo samo to da se „država“, odnosno centri političke vlasti i moći, neformalno i nezvanično, putem fiktivnih i skrivenih vlasnika, mešaju, kontrolišu i proizvode ovaj medijski haos i prljavštinu koju gledamo svuda oko sebe.

Sad je sasvim jasno da je Vlada Dačića i Vučića do sada najogoljeniji nosilac kolonijalne politike u Srbiji, a da su njene uzde otvoreno zgrabili prekookeanski bankari i domaći fanatici ideologije slobodnog tržišta.

Pet miliona ljudi gledalo je ulazak na farmu, iščekujući da vidi ko će se to sledeća dva meseca dobrovoljno baviti onim od čega većina stanovnika Srbije čeka prvu priliku da pobegne glavom bez obzira.

Tako će, po svemu sudeći, u završnici eks-jugoslovenskog slučaja SAD potvrditi ono što je za pažljivije analitičare njihovih posthladnoratovskih spoljnopolitičkih angažmana širom planete bilo evidentno i u njegovim ranijim fazama – da su se, slepo sledeći svoje vulgarno shvaćene nacionalne i državne interese, samoproizvele u najvećeg i najdoslednijeg srpskog političkog neprijatelja od okončanja Drugog svetskog rata naovamo.

Uprava, međutim, nije sedela skrštenih ruku, već je sledećeg dana upriličila  konferenciju za štampu, na kojoj se fudbaler posipao pepelom zbog svoje loše igre i  neuspeha tima, dok je “vođa” je isticao  drugarski odnos koji vlada između njega i kapitena.