Kapitalizam je proglašen mrtvim, Marks se veliča, a nevidljiva ruka tržišta proglašava se krivom za sve neuspehe. Zapravo, nisu omanula tržišta, već vlade koje nisu odigrale svoju ulogu „vidljive ruke“ – stvarajući i garantujući tržišna pravila.

Pojedinac može da se oženi, bori, obrazuje porodicu, i radi sa komšijama kao što je i on sam. U pitanju je jedan osećaj identiteta, pripadnosti i solidarnosti, što potpomaže regrutovanje, uključujući čitave porodice.

Vi, predsedniče Tadiću, postepeno stavljate Ustav van snage istovremeno protivustavno prisvajajući suverenost od građana i time uspostavljajući sve šire i dublje svoj apsolutizam koji prerasta u Vašu diktaturu.

Vlada trenutno panično razmišlja kako da popuni zjapeći bezdan deficita, i u tu svrhu je od svojih partnera iz Evropske komisije i MMF-a obezbedila veću količinu novca.Teško je predvideti da li će dobijeni novac biti dovoljan za pokrivanje ogromnog manjka u državnoj kasi.

Ruski predsednik je odgovarao na pitanja novinara o pojedinim aspektima spoljne politike i odnosima Rusije sa svetom. Bio je više nego ubedljiv, ukazujući istovremeno na neprincipijelnost i dvojne standarde zapadnih zemalja, a pre svega Sjedinjenih Američkih Država.

Eksperiment „Volstrit džornala” je pokazao da 50 najpopularnijih sajtova u Americi u kompjutere onih koji ih posećuju ubace u proseku po 64 programa za praćenje, bez prethodnog obaveštavanja ili upozorenja.

Metež u zdravstvu dobija na zamahu, statistika je u najmanju ruku depresivna – pre samo dve godine, trošili smo na godišnjem nivou 16 miliona evra za sedative, minule godine smo „napredovali“ i za iste lekove potrošili 30 miliona evra!

Dolazak velikih američih korporacija u Srbiju otvara vrata velikim ulaganjima ali i velikom zagađenju životne sredine. Nekima se u Srbiji smeši zlato ali  drugima prete najopasniji otrovi, a ako je to san koji premijer sanja, njegovo buđenje a naše otrežnjenje će biti vrlo košmarno.

U dvadesetom veku potrebna ravnoteža između tradicije i potrebe za novim je bila više puta poremećena zbog loše shvaćenog „avangardizma“ – promukli, nestrpljivi avangardizam, po svaku cenu. Destrukcija je postala apoteoza ratničkog avangardizma. Ona se ustremila da pocepa čitavu vekovnu kulturnu tradiciju.

 Ova izborna kampanja, zbog mogućnosti koje širom otvara, ne bi trebalo da nas ostavi ravnodušnima. Ovde je u igri takođe budućnost Evrope i Mediterana, što nas se direktno tiče. Ne možemo više da očekujemo da našu odbranu plaća američki poreski obveznik.