Изградњом индустријских паркова би се повећала атрактивност ових крајева, јер би инвеститори свакако били ради да добију потпуну инфраструктурну подршку, чиме би своје инвестиције учинили исплативијим. Са друге стране, Србија би зауставила демографско одумирање читавог једног региона чиме би учврстила своју источну границу.

На недавно одржаном заседању филозофске школе Фелиx Ромулиана у Зајечару, млади и талентовани теоретичар Растислав Динић изнео је одређене критичке примедбе на моје погледе на либерализам.

Савез за Србију је у ствари савез оних који Србију виде као демократску и слободну земљу, а не као аутократију једниог човека. Ако га не направимо, ми заправо дајемо право Вучићу да ради оно што је наумио.

Вредност имовине Бориса Березовског у Србији процењује се на између 300 и 400 милиона евра, али се не зна када ће бити утврђена, ако уопште буде утврђена.

Завештавање органа само је први корак у привикавању људи на то тржиште.  Реч је не само о информационој контроли и програмирању јавног мишљења, већ и о темељном биолошком надзору друштва и природе, пре свега у области генетике и репродукције.

Треба бити врло опрезан с причом о повлачењу државе из медија. Јер смо је већ у великој мери повукли и скоро укинули, а добили смо само то да се „држава“, односно центри политичке власти и моћи, неформално и незванично, путем фиктивних и скривених власника, мешају, контролишу и производе овај медијски хаос и прљавштину коју гледамо свуда око себе.

Сад је сасвим јасно да је Влада Дачића и Вучића до сада најогољенији носилац колонијалне политике у Србији, а да су њене узде отворено зграбили прекоокеански банкари и домаћи фанатици идеологије слободног тржишта.

Пет милиона људи гледало је улазак на фарму, ишчекујући да види ко ће се то следећа два месеца добровољно бавити оним од чега већина становника Србије чека прву прилику да побегне главом без обзира.

Тако ће, по свему судећи, у завршници екс-југословенског случаја САД потврдити оно што је за пажљивије аналитичаре њихових постхладноратовских спољнополитичких ангажмана широм планете било евидентно и у његовим ранијим фазама – да су се, слепо следећи своје вулгарно схваћене националне и државне интересе, самопроизвеле у највећег и најдоследнијег српског политичког непријатеља од окончања Другог светског рата наовамо.

Управа, међутим, није седела скрштених руку, већ је следећег дана уприличила  конференцију за штампу, на којој се фудбалер посипао пепелом због своје лоше игре и  неуспеха тима, док је “вођа” је истицао  другарски однос који влада између њега и капитена.